Bio bi to veliki posao predstaviti svakog mladog i uspešnog Pančevca ili Pančevku koji bi s punim pravom mogli izgovoriti: – Ja sam pametna budućnost Pančeva, a u skladu sa sloganom ovog grada. Kroz priloge koje objavljuje ovaj portal ne možemo ih – na žalost – predstaviti sve.
Ipak, trudimo se, vođeni najpre njihovim vremenskim mogućnostima da ovom novinaru odgovore na pitanja kako bi čitaoci bolje upoznali njihove aktivnosti, kako bi poštovali vreme koje ovi mladi ljudi posvećuju usavršavanju i kako bi naši – još mlađi sugrađani – u ovim vrednim mladim ljudima – pronašli svoje uzore ili putokaze za buduća interesovanja i zanimanja.
Aljoša Dakić je jedan od Pančevaca koji takođe doprinosi „imidžu Pančeva“ i koji doprinosi da se naš grad i van granica naše zemlje – pominje po dobrom i još boljem. Aljoša ima dvadeset četiri godine i apsolvent je na filmskoj i televizijskoj režiji, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pored filma profesionalno se bavi dizajnom svetla i prodžekšn mepingom (projection mapping). Pored toga, svira više instrumenata i aktivan je u nekoliko muzičkih projekata.
Lokalne Vesti (u daljem tekstu – LV): Najpre, čime se bavi neko ko se bavi dizajnom svetla i projection mapping-om?
Aljoša Dakić (u daljem tekstu – Aljoša): Dizajn svetla podrazumeva osmišljavanje svetlosnih rešenja za predstave, performanse, instalacije, svirke i žurke. Najčešća primena predstavlja uživo kontrolisanje svetala sinhronizivano sa muzikom ili pokretom na sceni. Zove se još i scenska rasveta.
Projection mapping je osvetljavanje scenografije ili arhitekture sa projektorima uz prethodnu pripremu u programu za 3D animaciju i opet, uživo manipulisanje oblicima, geometrijom ili videom u cilju stvaranja zanimljivih vizuelnih efekata u prostoru.
Već četiri godine se u slobodno vreme bavim ovim poslovima, a na taj način – delom – i zarađujem. Radio sam više predstava, performansa, instalacija, svirki i festivala.
Dve godine zaredom su me zvali i na Kosovo, gde sam radio na jednom festivalu.
LV: Kada prepoznaješ želju za tim pozivom, odnosno za studijama na kojima si?
Aljoša: Kada sam na letovanju u Bugarskoj, kao sedmogodišnjak, dobio svoju prvu kameru na kasetice, sve vreme sam, onako usput, snimao zanimljive prizore i događaje. Po isteku kasetice sam pregledao sve što sam snimao i na ekranu sam video jedno letovanje koje je bilo veoma živopisno i drugačije od onoga koje sam doživeo. Zanimalo me je kakva se to magija krije iza te čudesne spravice i tada sam, posle te prve kasete, znao da ću se baviti filmom. Sećam se da sam i učiteljici tačno, odnosno istinito odgovorito na pitanje: – Šta ćeš biti kad porasteš? To što sam tada rekao, to i studiram i radim. Naravno, i podrška porodice je ono što mi je pomoglo u ostvarivanju tog davno zacrtanog cilja.
LV: Kako bi, onima koji ne poznaju delokrug aktivnosti tvog poziva – opisao svoju profesiju?
Aljoša: Rekao bih da je režija mešavina ratne strategije i poezije. A audio-vizuelne umetnosti su eksperiment čulnih instrumenata i alatki u socijalne i duhovne svrhe.
LV: Šta te je tokom dosadašnjeg bavljenja ovim pozivom učinilo najviše radosnim?
Aljoša: Počelo je kao oduševljenje jednom igračkom, ali vremenom sam ipak počeo da shvatam kako imam sreću da stvaram i radim u okruženju koje je uvek deo kolektivnog procesa. Snimanja su mi otvorila put za razna putovanja i dogodovštine koje nikad ne mogu da predvidim. Sve je to radost. Istraživanja, priroda, predeli. Ali pre svega Ljudi, Ljudi, Ljudi. U raznim oblicima.
LV: Da li su te putovanja inspirisala za neke projekte koje nameravaš da uradiš i na koji način?
Aljoša: Svako putovanje na kojem sam bio i svaki čovek koga sam upoznao ostaju delom u meni i kriju se ili štrče u svemu što radim. Svaki okret nosi nove ideje. Imam dosta planova i mnogo strpljenja.
LV: Vezuješ li svoju budućnost za Srbiju?
Aljoša: Da. Ja sam putujući čovek, ali hoću da ponesem nazad sve što naučim.
LV: Film koji bi preporučio čitaocima ovog portala je…?
Aljoša: Preporučio bih im da idu u Jugoslovensku kinoteku. Svakoga dana se daju divni filmovi. Veliki ekran. Bioskop. Šetnja.
Autor: G.Vlajić
Fotografije su iz lične arhive Aljoše Dakića
