Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor predvodio je državnu ceremoniju povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu.
Komemorativna svečanost je održana u okviru lokaliteta masovne grobnice civila stradalih u Drugom svetskom ratu Spomen-kompleksa „Stratište” u Jabuci, kod Pančeva. Nakon ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti, prisutnima su se obratili predsednik Skupštine grada Pančeva Tigran Kiš, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić i državni sekretar Miodrag Kapor.
Ceremoniji su prisustvovali predstavnici romske nacionalne manjine, grada Pančeva, predstavnici Diplomatskog kora i udruženja.
Miodrag Kapor, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsetio je prisutne da je povod za održavanje komemorativnih okupljanja 16. decembra sećanje na 16. decembar 1942. godine kada je Hajnrih Himler izdao naredbu za sistematsko upućivanje Roma u koncentracione logore radi njihove likvidacije.
Na osnovu naredbe od 29. januara 1943. godine određeno je da Romi budu deportovani u logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Deportacija Roma trajala je u periodu između februara 1943. i jula 1944. godine. Kao posledica organizovanog pogroma, u okviru logora smrti Aušvic-Birkenau do 2. avgusta 1944. godine funkcionisao je podlogor za Rome – Zigeunerlager. Tokom navedenog perioda, u Zigeunerlager zatočeno je više od 23.000 Roma, od kojih je oko 20.000 likvidirano. U razdoblju između maja 1943. i avgusta 1944. godine, na čelu Zigeunerlagera nalazio se zloglasni “lekar“ Jozef Mengele koji je vršio organizovane eksperimente nad Romima, a posebno nad decom, rekao je Kapor.
On je rekao i da je manje poznato da su Romi bili primorani da na vidnom mestu na svojoj garderobi nose oznake u obliku crnog trougla.
Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada Pančeva kazao je u svom obraćanju da se ovim komemorativnim skupom na mestu Spomen-kompleksa „Stratište“ odaje pošta, ali i oživljavaju i neguju sećanja na tragično stradale Rome.
Upravo na ovom mestu, za vreme Drugog svetskog rata okupatori su streljali između 10 i 12 hiljada ljudi – Roma, Srba i Jevreja. Nacisti su počinili strahovit genocid, a na nama je da se sećamo i da ne dozvolimo da se ova strašna dela ikada ponove. Završetak Drugog svetskog rata označio je kraj i pobedu nad najvećim zlom 20. veka – fašizmom. Tada su stvoreni temelji modernog evropskog društva, čiji smo mi deo i koje je i naša prošlost i sadašnjost i naša budućnost. Zadatak svih nas je da nikada ne dozvolimo da padnu u zaborav nevine žrtve i njihovo stradanje, da se podsećamo i opominjemo da se ovakvo zlo i masovno uništavanje više nikada ne sme ponoviti. Imamo obavezu da negujemo prave, istinske vrednosti, da poštujemo i cenimo različitosti, jer nas one povezuju i oplemenjuju u društvo kao celinu, rekao je Tigran Kiš.
On je dodao da je Grad Pančevo primer multikulturalne zajednice, primer da na jednom mestu pripadnici 26 nacionalnih zajednica mogu živeti u slozi i toleranciji, poštujući različitosti i negujući tradiciju i običaje.
Upravo u tom duhu treba da vaspitavamo i našu decu, da usvajaju i cene prave vrednosti i uvažavaju svakoga, jer je svaki pojedinac poseban i bitan deo celine, u ovom slučaju, naše celine zvane Pančevo. Na taj način ćemo zaista odati počast i ukazati da znamo i strahotu i vrednost žrtve na hiljade Roma, Srba i Jevreja koji su ovde postradali, zaključio je Tigran Kiš.
Delegaciju Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine predvodio je predsednik Dalibor Nakić koji je podsetio da se procenjuje da je u Drugom svetskom ratu izgubilo život 1,2 miliona Roma.
Ističemo da, u savremenom društvu, gde su civilne žrtve kao i genocid prihvaćen deo političke metodologije, mesto Drugog svetskog rata, Holokausta i genocida nad Romima ima ulogu korena modernog ultranacionalizma i rasizma. Budući da je kultura sećanja na Rome žrtve nacista i kolaboracionista marginalizovana u društveno-političkom diskursu gotovo svih zemalja regiona, Nacionalni savet romske nacionalne manjine veruje da mesta stradanja, iako većinom izbrisana i podložna stalnoj promeni, i dalje nose istoriju, koja danas može postati osnov za upoznavanje romskog naroda, njegove kulture, kao i sredstvo za borbu protiv i dalje prisutnih predrasuda i diskriminacije. Nadamo se da će istorija zločina Porajmosa/Samudaripena postati ne samo priznati deo opšteg istorijskog konsenzusa, već i stalne i obavezne edukacije i obrazovanja na našim prostorima, izjavio je Dalibor Nakić.
Organizator komemorativne svečanosti je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Gradom Pančevom.
Najveće stradanje Roma na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu odigralo se tokom oktobra 1941. godine kada su nemačke okupacione snage sprovele masovne pogrome nad civilnim stanovništvom u Kraljevu i Kragujevcu u znak odmazde zbog likvidacije više pripadnika Vermahta od strane pokreta otpora. Među više hiljada nedužnih civila stradalih u ovom masovnim zločinima nalazio se i veliki broj Roma. Genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu predstavlja jednu od najtragičnijih epizoda tog oružanog sukoba koja je kod savremenih generacija skoro potpuno zaboravljen. Sistematsko uništavanje pripadnika romskog naroda, otpočeto 16. decembra 1942. godine na principima i po metodama koje su korišćene za organizovane likvidacije Jevreja, jeste genocid koji je kao svoju posledicu imao stradanje i likvidaciju između 220.000 i 500.000 Roma koji su poticali iz više evropskih država.
Zatočeni Romi poticali su teritorija Nemačke, kao i okupiranih država poput Austrije, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Jugoslavije, Belgije, ali i sa područja Norveške, Španije i okupiranog dela Sovjetskog Saveza. Tokom navedenog perioda, u Zigeunerlager zatočeno je više od 23.000 Roma, od kojih je oko 20.000 likvidirano. Brojna su stratišta civila, Srba, Roma i Jevreja, širom naše države. Staro sajmište, Banjica, Jajinci, Jabuka kod Pančeva, logor „Crveni krst“ u Nišu, stratište na Arapovom brdu u Leskovcu samo su neka od njih.
Genocid nad Romima ili Porajmos u Drugom svetskom ratu predstavlja jednu od najtragičnijih epizoda tog oružanog sukoba koja je kod savremenih generacija skoro potpuno zaboravljen.
