Vladislava Maksimović, članica gradskog veća za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj u razgovoru za Starčevačke novine najavila je ovogodišnju licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i objasnila šta grad preduzima na sprečavanju uzurpacije poljoprivrednog zemljišta.
Pročitajte i koliko će novca biti uloženo u podizanje vetrozaštitnih pojaseva i izgradnju atarskih puteva, kao i kako funkcioniše poljočuvarska služba.
Kada možemo očekivati prvi krug licitacije poljoprivrednog državnog zemljišta na teritoriji Pančeva. Koliko zemljišta će bilo ponuđeno? Kako ste zadovoljni novim načinom organizacije licitiranja?
Prvi krug licitacije za agroekonomsku 2021/22 trebalo bi da se održi početkom oktobra. Gledamo da izađemo u susret našim poljoprivrednicima i da oni na vreme uđu u posede. Ove godine za prvi krug licitiranja poljoprivrednog državnog zemljišta biće ponuđeno 900 hektara za ratarstvo. Prvi krug licitacije biće organizovan onlajn, kao i drugi krug prethodne godine, putem digitalnog javnog nadmetanja. To radimo po preporuci Uprave za poljoprivredno zemljište. Pokazalo se kao odličan način, zato što je kompletan program vrlo jednostavan za upotrebu. Poljoprivrednici nisu imali problema. Sekretarijat za poljoprivredu je bio tu za poljoprivrednike i objašnjavao kako se otvara korisnički nalog. Dobra strana toga je da oni sada putem te aplikacije vide svaku parcelu i odmah pored u ortofoto snimku vide gde se parcela nalazi na terenu. Automatski se pokaže koliki je potreban depozit. Zemljište kompletno sada ide na 15 godina.
Kako se raspodeljuju sredstva dobijena licitacijom državnog poljoprivrednog zemljišta? O kom iznosu je obično reč?
Kada je u pitanju raspored sredstava dobijenog licitacijom državnog poljoprivrednog zemljišta Zakon o poljoprivrednom zemljištu je tu veoma jasan. 40% od ukupne sume ostaje gradu Pančevu, 30% Republici Srbiji i 30% Pokrajini. Prosečna cena za prošlu godinu iznosila je 383 evra po hektaru, što je za oko 60 evra više u odnosu na prethodnu godinu. Naš budžet se i formira na osnovu sredstava koje dobijemo od licitacije državnog zemljišta i on ove godine iznosi 133 miliona dinara. Iz tih sredstava opredeljujemo novac za atarske puteve, za održavanje kanalske mreže, za podizanje novih i održavanje i popunu vetrozaštitnih pojaseva, komasaciju i angažovanje poljočuvarske službe na terenu.
Od prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta deo novca se usmerava i na vetrozaštitne pojaseve. Koliko novca je za to izdvojeno?
Ove godine izdvojili smo 11 miliona dinara za podizanje novih i održavanje i popunu postojećih vetrozaštitnih pojaseva. Od 2015. godine ovaj posao je kompletno poveren JKP „Zelenilu“ Pančevo skupštinskom odlukom. U prethodnih 5 godina posađeno je oko 40.000 sadnica. Radi se prema projektu koji je uradio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu i taj projekat još uvek nije iscrpljen i još uvek je na snazi. Prve godine radili smo veće, šire, važnije saobraćajnice, atarske puteve Ia, IIb reda. Sada polako zalazimo i u dublji atar. Gde god radimo nove atarske puteve, ukoliko možemo da ispoštujemo, ako je pored državno poljoprivredno zemljište da uporedo radimo i vetrozaštitne pojaseve. Osim toga mi smo u obavezi i da održavamo odnosno kosimo površine oko posađenih vetrozaštitnih pojaseva, svake godine radimo popunu, jer imamo problema na terenu kada su u pitanju požari i namerno vađenje sadnica. Ove godine je u planu da se između Starčeva i Omoljice radi popuna postojećeg vetrozaštitnog pojasa.
Ove godine za podizanje vetrozaštitnih pojaseva Grad Pančeva je značajna sredstva dobio i od Ministarstva zaštite životne sredine. Koliko novca imamo na raspolaganju ove godine za tu namenu? Koliko je značajan prihod dobijen od Ministarstva?
Nama je svaki dodatni prihod veoma značajan. Ove godine Sekretarijat za poljoprivredu je konkurisao kod Ministarstva za zaštitu životne sredine. Mi to zovemo „zeleni fond“. Ove godine dobili smo iznos od 4 miliona dinara. Do kraja godine smo u obavezi da ta sredstva opravdamo, odnosno da ih utrošimo prema projektu. S obzirom da je usvojen i Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog državnog zemljišta formiraćemo i komisiju za vetrozaštitne pojaseve, s tim što će na kraju radova na teren izaći i njihova komisija da verifikuje sve predviđene radove. Svaki dinar više nam veoma znači zato što znamo da je Južni Banat posebno ugrožen, a pošumljenost Vojvodine je svega 6%. Ukoliko pratimo sve planove, do 2025. godine plan je da se poveća procenat pošumljenosti na celu teritoriju Vojvodine. Ono što je veoma važno je da je Grad Pančevo prepoznao važnost toga, tako da je budžetom i odvojio više novca ove godine u odnosu na prethodnu godinu. Ove godine ukupno imamo 15 miliona dinara na raspolaganju.
Puno se ulaže na povećanje pošumljenosti na teritoriji celog grada i svih naseljenih mesta. Kakve sve probleme imate na terenu kako biste održali vetrozaštitne pojaseve?
Za rad na terenu angažovana je poljočuvarska služba koja u saradnji sa meštanima i sa predsednicima mesnih zajednica zajedno izlaze na teren u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Problema ima puno. Posebno u jesen. Tada su u pitanju namerno podmetnuti požari gde smo 2018/19 godine imali milionske štete na svim putnim pravcima. Najviše u jesen a manje u proleće imamo i namerne krađe starijih vetrozaštitnih pojaseva. Posebno Dolovo – Banatsko Novo Selo i još neke lokacije gde su i starije usađene sadnice, tu su izazvane namerne štete. Pre mesec dana smo imali jednu veću štetu na putu Banatsko Novo Selo – Vladimirovac, na vetrozaštitnom pojasu sa desne strane. Namerno je pričinjena šteta, kompletno je preoran troredni pojas. Poljočuvarska služba je izašla na teren, GPS-om detektovala ko su vlasnici parcela i protiv njih će biti pokrenut krivični postupak što je u skladu sa zakonom.
Da li ste zadovoljni kako je organizovana poljočuvarska služba? Šta su njihove osnovne nadležnosti?
Mi iz namenskih sredstava formiramo poljočuvarsku službu. Osim što čuvaju državno poljoprivredno zemljište oni čuvaju i privatno poljoprivredno zemljište, kanale, vetrozaštitne pojaseve i imaju obavezu da rade zapisnike na terenu. Sa njima smo konstantno u pripravnosti, kao i sa predsednicima mesnih zajednica i sa građanstvom. Za svaku mesnu zajednicu ljudi znaju koja su to imenovana lica i koja 24 časa obilaze teren. Trenutno je njihov zadatak da sa poljoprivrednim inspektorom obiđu teren i obeleže svaku uzurpiranu parcelu koju otkriju. Dobili su od Sekretarijata za poljoprivredu spisak neizlicitiranih parcela od prethodnog kruga licitacije. Ostalo je 700 hektara zemljišta. Ukoliko se negde jave divlje deponije, ili uoče krađe, pišu se zapisnici koji idu ka nama, a u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova koji preduzimaju određene radnje ka tim licima. Poljočuvarska služba nam znači puno, jer osim poljoprivrednog državnog zemljišta kojeg ima oko 17.000 hektara, ukupna površina pančevačkog atara je 65.000 hektara.
Grad izgradnju atarskih puteva obezbeđuje od namenskih sredstava od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i zahvaljujući sredstvima od Pokrajine. Koliko je novca obezbeđeno ove godine? Šta će od atarskih puteva biti rađeno u narednom periodu? Koliko ste zadovoljni atarskim putevima na teritoriji Pančeva i naseljenih mesta?
Prethodne godine smo uradili oko 9 kilometara puteva. Rađene su katastarske opštine Banatski Brestovac i Omoljica. Ove godine smo izdvojili oko 50 miliona dinara za atarske puteve na teritoriji grada Pančeva. Učestvovali smo i na pokrajinskom konkursu za izgradnju atarskih puteva. Tu smo se dobro kotirali sa brojem bodova i projektom i dobili maksimalni iznos koji smo u suštini i tražili – 20 miliona dinara. Radiće se tri katastarske opštine ove godine: Dolovo, Banatsko Novo Selo (put se zove Velika dolina) i Jabuka. Gradonačelnik je potpisao ugovor, sredstva su nam prebačena. Ovih dana pokrenuta je javna nabavka. Do kraja godine ovi poslovi moraju biti izvedeni i završeni. Imamo plan da u narednom periodu radimo i atarske puteve ka Starčevu, Ivanovu, Glogonju…
U Pančevu je usvojen Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Pančeva. Šta su njegove najznačajnije stavke?
Među prvima u Srbiji smo usvojili Godišnji plan. Imamo 17.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Ove godine biće izdvojeno 2.000 hektara stočarima, 1.000 hektara na osnovu infrastrukture i 500 hektara besplatno. Tu mislim na Poljoprivrednu školu „Josif Pančić“, na Dom Srce u Jabuci, Dom slepih „Zbrinjavanje“, Institut „Tamiš“, Institut „Josif Pančić“. Za prvi krug licitacije ove godine nam ostaje 900 hektara za ratarstvo. Ono što smo uradili i što je neka novina jeste da smo za ovih 900 hektara razložili javno nadmetanje tako da će svaka parcela biti jedno javno nadmetanje. Prihvatili smo sugestije poljoprivrednika, jer u prethodnim krugovima imali smo jedno javno nadmetanje i u okviru njega deset ili 15 manjih parcela. Ovog puta svih 900 hektara biće razloženo, svaka parcela ponaosob biće jedno javno nadmetanje. Pored će ići kartografski prikaz, kolika je potrebna uplata depozita tako da idemo na to da raščlanimo da što više zainteresovanih dođe do parcele koja ih zanima. Za kanalsku mrežu ove godine je izdvojeno 20 miliona dinara. Oko 587 kilometara je duga naša kanalska mreža i jedna je od bolje održavanih u Vojvodini. Svake godine izvesna sredstva dobijemo i iz Pokrajine. Konkurs je u toku, otvoren je do oktobra. Završena je izrada Elaborata koji je odobren i sa kojim ćemo konkurisati na pokrajinskom konkursu za dodatna sredstva. Radimo zajedno sa „Tamiš Dunavom“ i „Vodama Vojvodine“. Uglavnom to bude trojni ugovor. Očekujemo da ćemo i ove godine od Pokrajine dobiti izvesna sredstva za održavanje kanalske mreže.
Deo novca iz budžeta za poljoprivredu usmerava se i na protivgradnu zaštitu. Koliko je izdvojeno za nabavku protivgradnih raketa?
Iz budžeta za poljoprivredu usmerava se dva miliona dinara za protivgradne rakete. Javnu nabavku sprovodi Odeljenje za odbranu i vanredne situacije, a rakete ispaljuju dodatno obučena lica koja za to dobijaju određenu naknadu. To su lica koja su obučena da ispaljuju rakete kad je to potrebno.
U Pančevu je pre nekoliko godina sprovedena velika i obimna akcija kojom se stalo na put uzurpaciji državnog poljoprivrednog zemljišta. Da li je i nakon toga na terenu bilo nove uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta i šta se na tom polju uradilo?
Kada se završio drugi krug licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta ostalo je oko 700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje nije izdato. Kompletan spisak tih parcela u obavezi smo da damo poljočuvarskoj službi i poljoprivrednom inspektoru i oni ovih dana izlaze na teren i svaku tu parcelu će obeležiti. Zakon o poljoprivrednom zemljištu nas obavezuje da uzurpacija bude svedena na minimum. Kao Sekretarijat za poljoprivredu imamo nultu toleranciju ka takvim stvarima. Suština je da sve stavimo u pravne i legalne tokove. I pored toga imali smo prošle godine nekoliko parcela koje su bile uzurpirane i gde smo skinuli useve. U pitanju su bili suncokret i kukuruz. Sad čekamo ove godine da vidimo na tih 700 hektara da li je i koliko hektara uzurpirano.
Šta su Vaša zaduženja u Gradskom veću?
Poljoprivreda je živ resor, promenljivo je i širok je spektar zaduženja. Imamo dobru saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, sa Upravom za državno poljoprivredno zemljište, sa pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu. Imamo razumevanja i od pokrajinskog sekretara Čedomira Božića koji je već nekoliko puta bio naš gost. Interesuju ga i mala poljoprivredna gazdinstva, često je na terenu. Prilikom jedne posete bio je gost i u Jabuci. Ono što je nama važno je da se osvrnemo i na to, da pored atarskih puteva i kanalske mreže, poljočuvara i uzurpacije, imamo i jako dobar odnos i komunikaciju sa poljoprivrednicima direktno. Naša vrata su im širom otvorena. Svakodnevno im pomažemo pri konkurisanju kod Pokrajine, kod Uprave za agrarna plaćanja, kod Ministarstva poljoprivrede. Više nego ikad ove i prethodne godine ima konkursa za poljoprivrednike i u Pokrajini i u Ministarstvu. Mi iz budžeta izdvajamo 4 miliona dinara za udruženja poljoprivrednika s naše teritorije. Konkurs će biti raspisan do kraja godine i objavljen na portalu Gradske uprave Pančevo. Na taj konkurs se javljaju poljoprivredna udruženja. Lepo je i tradicija je što zahvaljujući tom konkursu podržavamo i održavanje nekih manifestacija u našim selima, kao što su na primer Traktorijada u Banatskom Novom Selu, Slaninijada u Kačarevu, udruženja žena u selima organizuju svoje manifestacije, poput manifestacije „Banatski hleb“ u Banatskom Novom Selu, Vinarijade u Dolovu i mnoge druge.
Izvor: V.J.P./Starčevačke novine
