U Srbiji i širom sveta nizom manifestacija danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.
Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice Dana primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju. Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.
U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.
Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu će biti održane i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.
Dan Primirja će u srpskoj prestonici biti obeležen i izložbom „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ koja će u podne biti otvorena u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.
Na Dan primirja čuvar srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata Zeitinlik iz Soluna Đorđe Mihailović primiće nagradu „Majka Srbija“ za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matične drzave i dijaspore, a nagradu će mu danas u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2011. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji.
Toga dana Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – 1914. do 1918.
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši i kad se zalije može da oživi, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.
Juče posle podne počasna jedinica Garde Vojske Srbije sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršile su počasnu artiljerijsku paljbu u čast Dana primirja uz najviše vojne počasti, intoniranje državne himne Srbije i podizanje zastave.
