Uloga dečjih kulturnih centara u razvoju ekološke svesti među najmlađima sve je vidljivija, naročito kroz neformalne programe koji decu podstiču da učenje o prirodi povežu sa igrom, kreativnošću i praktičnim iskustvima.
Novosadski dečji kulturni centar tokom 2025. godine izdvojio se nizom edukativnih aktivnosti koje su deci približile teme očuvanja životne sredine. Posebno su bile zapažene letnje radionice – poput „Mali čuvari prirode“, gde su najmlađi učili kako da prepoznaju lokalne biljne vrste, potom „Recikliraj i stvaraj“, radionice kreativne upotrebe recikliranih materijala, kao i naučno-eksperimentalni program „Mala laboratorija ekologije“, kroz koji su deca istraživala osnovne principe zaštite vazduha i vode. Ovi sadržaji pokazali su kako dečji kulturni centri mogu postati ključni partneri u ranom oblikovanju ekološke svesti novih generacija.
Novosadski dečiji kulturni centar takođe je i izdavač dečjeg časopisa Neven sa čijom urednicom smo uradili intervju. Urednica lista za decu Neven, Jelena Dopuđ iz Novog Sada, govorila je za naš portal o važnosti neformalnog obrazovanja dece.
Kako biste ocenili ulogu dečjeg časopisa “Neven” u obrazovanju dece?
Dečji časopis Neven već decenijama ima važnu ulogu u obrazovanju najmlađih, negujući radoznalost, kreativnost i ljubav prema znanju. Kroz pažljivo birane tekstove, priče, zadatke i ilustracije, Neven deci približava teme iz prirode, nauke, kulture i svakodnevnog života na način koji je razumljiv i podsticajan. Poseban značaj časopisa ogleda se u tome što kod dece razvija čitalačke navike, kritičko mišljenje i interesovanje za svet oko sebe, dok istovremeno neguje jezik, maštu i stvaralaštvo. Kao pouzdan i kvalitetan izvor informacija prilagođen najmlađima, Neven ostaje dragocen partner roditeljima, nastavnicima i svim institucijama koje se bave obrazovanjem dece.
Jelena Dopuđ je izuzetno aktivna u oblasti književnosti za decu i kulturnog obrazovanja. Svojom posvećenošću promovisanju kulturnih vrednosti i dela Jovana Jovanovića Zmaja, uspela je da ostavi značajan trag u književnom životu i obrazovnom životu Srbije.
Kako biste opisali put koji Vas je doveo do pozicije glavne i odgovorne urednice lista „Neven”? Koji su bili ključni trenuci i izazovi na tom putu i da li ste oduvek osećali da je Vaša misija upravo u radu s decom i mladima?
Put u redakciju Nevena, koja se tada nalazila u sklopu Dnevnika, novina i časopisa, doveo me je nedelju dana nakon diplomiranja na Medijskim studijama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Simbolično, 23. novembra 2010. godine postala sam volonter i nepovratno se zaljubila u novinarstvo za decu i najlepši Zmajev cvet. Tome je tada najviše doprineo višedecenijski urednik Nevena, Stevan Beljanski, ugledni novosadski pesnik i pisac za decu, moj novinarski tata, kako sam uvek govorila. Prošla sam sve lestvice, od polaganja stručnog ispita nakon godinu dana pred tročlanom novinarskom komisijom, do pozicije pripravnika, novinara saradnika, da bi nakon Stevinog odlaska u penziju, doživela za mene i sada najveću moguću životnu čast- da postanem urednik Zmajevog Nevena. Moj divni urednik nažalost vise nije među nama, ali ja koristim svaku priliku da mu zahvalim na svoj ljubavi, pažnji i posvećenosti koju mi je pružio. Gledao me je kao pravi otac, bila sam mu treća ćerka i naučio me je svemu što danas znam. Nije izašao ni jedan broj da mu ga ja lično nisam odnela kad je već bio u penziji i pitala ga mišljenje, to mi je uvek bilo najvažnije. Uvek mi je govorio da se ovaj posao ne može raditi ako se istinski ne voli, jer nažalost nikada novca u kulturi nije bilo, a ponajmanje u štampanim medijima za decu. Nikad me nedostatak finansija nije sprečio da volim, negujem i sa neizmernim poštovanjem se odnosim prema Zmajevom blagu, najstarijem listu za decu na ćirilici, koji je on stvarao s velikom ljubavlju za svoje čestite naraštaje, za svu decu koja su rasla “pod tuđim nebom”.
Rad s decom i mladima zahteva posebnu energiju, strpljenje i ljubav. Šta Vas najviše inspiriše u tom procesu i na koji način Vas oblikuje i motiviše iz dana u dan?
Bez ljubavi se ovaj posao ne može raditi, u to možete biti sigurni, to je glavni motiv kojim su se vodili i svi časni i poštovani urednici pre mene. Svako od njih je bio svestan vrednosti Zmajevog blaga i odgovornosti koje ima da rukovodi njime poštujući sve postulate koje nam je on ostavio. Naš Čika Jova Zmaj je bio vanvremenska ličnost, evropski patriota, poliglota, rodoljub, bogoljub, čovek kome se apsolutno najviše divim i njegova ličnost i delo su moja najveća motivacija. Svaki broj Nevena je za mene najveći praznik i moja radost stvaranja i sreća prilikom izlaska svakog novog broja je uvek bar za nijansu veća nego na samom početku moje novinarske karijere.
Vaš profesionalni razvoj – od diplomirane novinarke do vodeće ličnosti jedne od najznačajnijih dečjih publikacija u zemlji – sigurno je bio ispunjen vrednim iskustvima. Koji trenutak ili lekcija sa tog puta Vam je najviše značila?
Neven je bio i ostao moj naveći novinarski san, a ja od svojih snova nikada ne odustajem. Da biste radili sa decom i za decu morate i sami biti dete u duši, negovati svoje snove, sitne radosti, uživati u plodovima svoga rada i truditi se da jednako usrećite i sve oko vas. Apsolutno tvrdim da je ovo najlepši posao na svetu, prema mom skromnom mišljenju i da ta lepota stvaranja potire sve ono ružno i teško čega je bilo mnogo u prethodnim godinama i teškoj borbi za opstanak kakvu su vodili i svi urednici pre mene.
Novosadski dečji kulturni centar mesto je susreta, kreativnosti i razvoja mladih talenata. Kako biste opisali njegov značaj za zajednicu i koje biste projekte izdvojili kao posebno važne za decu danas?
Novosadski dečiji kulturni centar je jedina ustanova Grada Novog Sada namenjena neformalnom dečjem obrazovanju i ima izuzetno veliki značaj za svoju zajednicu jer nudi mnoštvo kvalitetnih programa, prilagođava svoje sadržaje, kao i radno vreme svojim primarnim korisnicima, deci, kao i njihovim roditeljima, starateljima, bakama i dekama. Mi postojimo radi njih i trudimo se da svojim kvalitetom, fleksibilnošću I ranolikošću sadržaja koje nudimo svima izađemo u susret. Svi naši probrami tokom cele godine su besplatni.
Koji su Vaši najveći profesionalni ili lični ciljevi za naredni period? Postoji li nešto što još niste ostvarili, a što Vas posebno privlači?
Želela bih da za svog života dočekam da se Neven vrati u škole, da dobije svoje zasluženo mesto pod suncem, status nacionalnog kulturnog blaga i nikada više ne bude na vetrometini. On je sada svakako pod sigurnim krovom i nadam se da će uvek tako i ostati. Volela bih da dobijem priliku da adekvatno proslavimo vek ipo postojanja i ostavimo iza sebe bar jednu vrednu monografiju, da se nekad rodi ideja za Muzejem štampa za decu u kojoj će Neven imati svoj mali kutak. Do sad sam objavila dve knjige za decu “Ilustrovana biografija Čika Jove Zmaja” i “Novi Sad- Zmajev grad” kojih nekoliko primeraka je otišla kao donacija Ministarstva informisanja našoj deci u Gračanici, tri naučna rada na međunarodnim konferencijama posvećena Nevenu, Zmaju i stvaralaštvu za decu. Sada, možda više nego ranije, imam podsticaja za dalje stvaranje, napredovanje, širenje Zmajevih latica i stvaranje najlepših priča njemu u čast.
Kako biste opisali svoj stil uređivanja i vođenja lista „Neven”? Koje vrednosti i principe smatrate temeljnim i neodvojivim od onoga što ova publikacija treba da predstavlja?
Neven je nastao na Zmajevim postulatima, principima i vrednostima koje je negovao i od toga se nikada kroz njegovu istoriju nije odstupalo, samo je sadržaj prilagođen današnjoj deci i osim štampanog izdanja dostupan i putem mobilnih telefona. Sve najlepše tradicionalne, patriotske i moralne vrednosti, negovanje dečje ličnosti, želje i prava za novim saznanjima.
Do kraja godine Novosadski dečji kulturni centar planira da realizuje još nekoliko kreativno-edukativnih programa usmerenih na decu različitog uzrasta. U fokusu će biti praznične ekološke radionice, poput „Zimske eko-čarolije“, gde će deca praviti ukrase od prirodnih i recikliranih materijala, kao i mini-radionica „Zelena novogodišnja poruka“, posvećena podizanju svesti o smanjenju otpada tokom praznika. Planiran je i nastavak naučno-edukativnih susreta u okviru programa „Mali istraživači“, kroz koje će deca na zabavan način učiti o vodi, energiji i održivim navikama kod kuće. Na taj način, centar završava godinu u duhu ekologije, kreativnosti i učenja kroz igru.
