Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam preneo nam je u intervjuu svoje utiske o Bačkoj Topoli, njenim potencijalima i privredi. Govorili smo i o turističkoj ponudi Vojvodine i planovima Sekretarijata za narednu godinu.
Koji su privredni i turistički potenijali Bačke Topole?
Kao što ste već upoznati sa mojom kampanjom u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam, na čijem sam čelu već malo više od govdinu dana, nastojimo da posetimo i podržimo jedinice lokalne samouprave u čitavoj AP Vojvodini, informišemo ih o našem radu i konceptima sprovođenja mera podrške privredi, turizmu i zapošljavanju. Koliko mi je poznato, Bačka Topola nema u velikoj meri razvijen turizam, ali jeste na mapi veoma značajnih opština na teritoriji Vojvodine, i predstavlja jedan biser u nisci koja se može nazvati ponudom Vojvodine. Bačka Topola pokazuje potencijal za razvoj turizma, koji predstavlja jednu veoma značajnu granu privrede. Bačka Topola zaista jeste poznata po svojoj telečkoj visoravni, jezerima, mestu u kom je smeštena, sa veoma zastupljenim lovnim turizmom, ribolovnim i seoskim turizmom, s obzirom na njena naseljena mesta koja je krase. Lovišta na teritoriji opštine Bačka Topola posećuju domaći i strani lovci.
Kao što sam napomenuo, potencijal ove opštine svakako leži u seoskom, odnosno ruralnom turizmu, čardama, salašima, uz napomenu da su ljudi jedan od najvrednijih resursa koje jedan lokal, jedno područje, može da ima. Ovakav vid turizma može imati veoma pozitivne aspekte u pogledu privrede, a posebno turizma, kao pozitivan generator turističkih migracija, demografskih migracija, te veće zastupljenosti ruralnog turizma u celokupnoj ponudi Vojvodine.
Bačku Topolu krase infrastruktura i kapaciteti čak i u pogledu sportskog turizma. Ergela „Zobnatica“ je najstarija ergela konja u Srbiji sa manježom koji je pokriven, gde postoji i muzej konjarstva i konjičkog sporta i novoizgrađenim hipodromom, kao rezultatom investicionih kapaciteta opštine. Sportski lov i ribolov je takođe razvijen. Zatim, tu je i neizostavna Zavičajna kuća, Kovačko-kolarska radionica i Vetrenjača kao muzej mlinarstva. Rimokatolička crkva u centru grada sa početka prošlog veka, veoma je važan resurs u pogledu verskog turizma.
U ovom vremenu pandemije koliko su ove dve grane pogođenje, i na koji način?
Ono što je čitavu prethodnu godinu karakterisalo jeste pandemija virusa korona, i mere prevencije širenja ove zarazne bolesti. Većina pokazatelja i indikatora uslovljeni su aktuelnom situacijom, što je posebno evidentno u oblasti turizma, gde je osetan pad noćenja stranih turista, koji su generisali značajan finansijski priliv. Sa druge strane, razvijali smo domaće destinacije, tako da je turizam ipak na neki način prihodovao od domaćih turista, unutrašnjim migracionim turizmom. U tom domenu, najveći teret pada na pleća gradskih hotela, jer su izostala veća okupljanja, veće manifestacije, kongresi, konvencije, koncerti.
Što se tiče oblasti privrede, razgovarali smo i dalje razgovaramo sa privredom, sa turističkim radnicima, sa svim relevantnim institucijama i organizacijama, kako bi iznašli pravi odgovor, odgovor koji će zaista biti od pomoći, učinivši svoj rad dostupnijim široj javnosti.
Pažljivom analizom sektora MSP i preduzetnika može se zaključiti da je ovaj segment ukupne privrede sve značajniji u svom učešću u privrednoj strukturi, kao i da kontinuirano uvećava svoj uticaj na formiranje bruto dodate vrednosti i ostvarenog prometa i, što je veoma bitno, izrazito je izvozno orjentisan. Pokrajinski sekretarijat je usredsređen na mikro i mala preduzeća, a zahvaljujući odluci o povećanju budžeta u 2021. godini, Sekretarijat je uspeo da u prvoj polovini ove godine plasira više od 300 miliona dinara kao direktnu pomoć upravo ovim preduzećima, u oblasti turizma, kao i u oblasti drugih privrednih grana, dok je rebalansom u septembru 2021. plasirano blizu 200 miliona dinara ka turizmu, manifestacijama, ženskom preduzetništvu i telekomunikacijama. Značajno je istaći da je u Sekretarijat pristiglo više od 3.000 aplikacija, što pokazuje da su mikro i mala preduzeća uspela da nastave sa unapređenjem svog poslovanja i poslovnih procesa.
Sekretarijat za privredu je u ovoj godini izdvojio i sredstva namenjena zapošljavanju u iznosu od 42 miliona dinara, gde se očekuje oko 200 novozaposlenih.
U pogledu zapošljavanja u sektoru turizma, kao i u sektoru privrede i preduzetništva, Pokrajinski sekretarijat pokušava da na tu pojavu utiče postavljanjem posebnih uslova u konkurse za, tako što je uslov za učešće na konkursima nemogućnost otpuštanja radnika na neodređeno vreme u periodu od šest meseci, kako bismo sačuvali što više radnih mesta.
Obilazite lokalne samouprave da li nam možete izdvojiti koje privredne potencijale vidite na teritoriji lokalnih samouprava i koji su neiskorišćeni? Koje podsticajne mere u turističkom sektoru će preduzeti Pokrajinski Sekretarijat u narednom periodu i ko će imati prednost u njihovom dobijanju?
Analize naših internih istraživanja su pokazale da građani Vojvodine, kao i ostatka Republike Srbije, ne znaju kojim turističkim potencijalima raspolaže Vojvodina. Stoga sa Turističkom organizacijom Vojvodine, kao krovnom organizacijom koja se bavi turizmom u pokrajini, nastojimo da udružimo i uložimo sredstva u digitalni marketing, odnosno u promociju lokalnih turističkih orgnaizacija i na taj način povećamo vidljivost njihove turističke ponude. Ideja jeste upravo osnivanje lokalnih turističkih organizacija u jedinicama lokalne samouprave gde ih nema, kao i osnaživanje postojećih turističkih organizacija na lokalu.
Ideja jeste da se resursi Sekretarijata, definisani kroz mere podrške, u pogledu turizma, usmeravaju ka nedovoljno iskorišćenim potencijalima u Vojvodini, na promociju i bolju marketing strategiju različitosti, multikulturalnosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti žitelja naše ravnice. Trebalo bi obuhvatiti što više vinarija, čardi, salaša, versko i kulturno nasleđe, blagodeti Fruške gore, Grad Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom, sve osobenosti Sremskih Karlovaca, Grad Vršac sa Vršačkim bregom, okolnim belocrkvanskim jezerima i Deliblatskom peščarom, reke Dunav, Tisu, Savu i nezaobilaznu mrežu unutrašnjih kanala, koji čine žilu kucavicu Vojvodine.
Bogatstvo različitosti jedne sredine poput Vojvodine, u mnogome utiče na percepciju umetnosti, kulture i upravo su umetnici i kreativna ekonomija ti koji oblikuju prirodne resurse, a strateško povezivanje jednih sa drugima se ogleda u spremnosti da se umetnicima da sloboda da oblikuju okruženje i pretoče ga u privređivanje. Budući da turizam u mnogome zavisi od kulture, kulturni sektor predstavlja jedan od sektora sa najevidentijim i najbržim rastom, kako u evropskoj, tako i u svetskoj ekonomiji. Kulturološki aspekt znatno utiče i na razvoj društva, kao socijalna kategorija, upravo zbog svojih razvojnih karakteristika.
Nedovoljno iskorišteni potencijali nalaze se prevashodno u verskom, kulturološkom, ruralnom, vinskom, ali i lovnom i ciklo turizmu. Verski turizam predstavlja veliko bogatstvo kojim Vojvodina raspolaže, imajući u vidu da su sve religije zastupljene upravo u Vojvodini. Pored toga, Sremski Karlovci su svakako poseban biser turističke ponude Vojvodine, te su u toku mnogobrojne aktivnosti i projekti, poduhvati koji će znatno uticati na unapređenje i razvoj svih vidova turizma u ovoj lokalnoj samoupravi. Lovni turizam u Vojvodini godinama funkcioniše, ali javnost sa tim nije dovoljno upoznata, stoga Sekretarijat takođe nastoji da osmisli koncepti pružanja podrške razvoju ovog oblika turizma.
Vojvodina se nalazi na ruti više evropskih biciklističkih staza, tako da će Sekretarijat uz podršku Pokrajinske vlade realizovati izgradnju biciklističke staze Novi Sad – Beograd, tzv. ,,starim putem“, što predstavlja jedan od kapitalnih projekata koji je ušao u predlog Nacionalnog turističkog plana. Domaći turizam je pokazao tendenciju intenzivnog oporavka u odnosu na međunarodna putovanja, što predstavlja šansu da se regioni kao što je Vojvodina brže oporave od socijalnih i ekonomskih posledica pandemije.
Kakva je komunikacija Pokrajinskog sekreterijata za privredu i turizam i lokalnih samouprava?
Uspešno smo uspostavili mrežu socijalnih partnera sa kojima udružujemo sredstva i kapacitete, a sa ciljem definisanja i kreiranja infrastrukture na osnovu datih smernica uslovljenih tržišnom politikom. U okviru mreže strateških partnera su i jedinice lokalne samouprave. Ovim pristupom smatram da ćemo znatno doprineti razvojno-regionalnoj ujednačenosti, osnažiti privredu, podrškom i ohrabrivanjem preduzetnika na učešće u javnim konkursima, prilikom čega se aktivno umanjuju negativni populacioni trendovi vezani za demografsku strukturu.
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je ostvario izuzetnu saradnju sa svim socijalnim partnerima, kao i sa organizacijama, agencijama i fondovima na teritoriji AP Vojvodine. S tim u vezi Sekretarijat subvencioniše troškove naknade za obradu kreditnog zahteva i kamate po konkursima Razvojnog fonda Vojvodine za dugoročne kredite za razvoj turizma i seoskog turizma. Takođe, sufinansira i korisnike kreditnih sredstava Fonda koja se dodeljuju za podršku razvoju turizma putem povećanja nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, podizanje stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti, u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara.
Zbog pandemije sa virusom covid 19 nekako mi se čini da je turistički sektor najviše pogođen.
Na koji način Pokrajinski sekreterijat može da pomogne turističkim organizacijama i agencijama?
S obzirom da je 2020. godinu karakterisala pandemija korona virusa i mere prevencije širenja ove zarazne bolesti, većina pokazatelja i indikatora u privredi, a posebno u turizmu, bili su uslovljeni aktuelnom situacijom, pri čemu je bio osetan pad noćenja stranih turista, koji su generisali značajan finansijski priliv. Sa druge strane, Sekretarijat je nastojao da razvija domaće destinacije, kao i ostale relevantne institucije i organizacije, tako da je turizam ipak prihodovao od domaćih turista, unutrašnjim migracionim turizmom. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam jeste gravitirao upravo ka lokalu, jačajući kapacitete mikrolokacija i destinacija, a u saradnji sa krovnom Turističkom organizacijom Vojvodine, što je u mnogome uticalo na stvaranje ozbiljnog mehanizma za privlačenje stranih, ali i domaćih turista.
Ideja Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam jeste da upravo lokalne turističke organizacije budu nosioci turizma na lokalu, u okviru sopstvenih mikrodestinacija, a u saradnji sa krovnom Turističkom organizacijom Vojvodine i resornim Sekretarijatom, koji će, kao sastavni deo mreže lokalnih turističkih organizacija u Vojvodini, predstavljati ozbiljan mehanizam za privlačenje stranih, ali i domaćih turista.
U pogledu zapoljavanja u sektoru turizma, kao i u sektoru privrede i preduzetništva, Pokrajinski sekretarijat pokušava da na tu pojavu utiče postavljanjem posebnih uslova u konkurse za, tako što je uslov za učešće na konkursima nemogućnost otpuštanja radnika na neodređeno vreme u periodu od šest meseci, kako bismo sačuvali što više radnih mesta.
Koliko pokrajina ulaže u stare zanate, žensko preduzetništvo?
Merama podrške Sekretarijata, subvenconisani su troškovi nabavke mašina, opreme, softvera, nematerijalne imovine, repromaterijala, uz unapređenje poslovne delatnosti i konkurentnosti na tržištu, uključujući podršku inovacionim proizvodima i procesima, uvođenju digitalizacije u poslovne procese, podršku starim i umetničkim zanatima i ženskom preduzetništvu, što je i u prethodnom periodu dalo vidljive rezultate u konkurentnosti privrednih subjekata, ali i u okviru ukupnog razvoja privrede i preduzetništva.
Žensko preduzetništvo jeste veoma važan konkurs, s obzirom da statisčki podaci pokazuju da još nije dostignuto 50 odsto udela žena u vlasničkoj strukturi privrednih društava, te da je oko 30 odsto u pogledu republičkog proseka, manje što se tiče pokrajinskog proseka, te da je veoma važna podrška preduzetnicama. Prilikom odabira kandidatkinja vodili smo računa i o tome koliko žena zapošljavaju.
Sekretarijat je konkursom za žensko preduzetništvo plasirao ukupno 13.086.485 dinara po principu refundacije, od toga 10.687.925 dinara za kapitalne subvencije i 2.398.560 dinara za tekuće subvencije, za ukupno 71 korisnika sredstava. Pravo učešća na konkursu imala su privredna društva i preduzetnice sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom na teritoriji AP Vojvodine, upisani u registar Agencije za privredne registre, najkasnije do 30. decembra 2019. godine, odnosno da imaju aktivan status i da su razvrstani na mikro ili mala pravna lica.
U pogledu starih i umetničkih zanata, Sekretarijat je putem Javnog konkursa kojim se subvencionišu preduzetnici, mikro i mala pravna lica za razvoj i revitalizaciju umetničkih i starih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, u 2021. godini dodelio ukupno pet miliona dinara radi unapređenja i očuvanja procesa proizvodnje na način koji ne ugrožava tradicionalnu tehnologiju karakterističnu za umetnički ili stari zanat ili posao domaće radinosti, u cilju povećanja konkurentnosti, odnosno ukupnog razvoja preduzetništva u AP Vojvodini. Namena dodeljenih sredstava jeste nabavka opreme, ili repromaterijala, a pojedinačni iznosi su odobravani u visini do 100 odsto od kupovne vrednosti po projektu aplikanta, sa uračunatim PDV-om. Ukupan iznos je usmeren ka 24 korisnika, od kojih 2,5 miliona dinara za tekuće (13 korisnika) i 2.5 miliona dinara za kapitalne subvencije (11 korisnika).
Stari zanati su važni zbog tradicije, bez koje će nas vetrovi oduvati, a s druge strane važni su i zbog turizma, jer nema turističke manifestacije bez starih zanata kao nešto što jeste autentično i privlači velik broj posetilaca. Ideja jeste da se ova praksa i naredne godine nastavi sa većim iznosom, ali i da u programe zapošljavanja uvedemo posebnu kategoriju, a to je obuka novozaposlenih za stare zanate. Zanati su važni i kroz očuvanje kulture manjinskih zajednica, jer oni u većini slučajeva karakterišu njihovo biće. Zanati su skup proizvodnje, turizma, tradicije i očuvanja multietničnosti po čemu je Vojvodina nadaleko poznata.
Među korisnicima sredstava jesu mnogobrojne zanatlije iz čitave pokrajine, od sarača do kožara, od krojača do drvodelja, te umetničkih livnica, što jasno pokazuje opredeljenost stanovništva da aktivno radi na očuvanju tradicionalne proizvodnje kako bi ova privredna delatnost nastavila da živi i na neki svojstven način ide u korak s vremenom i modernim tokovima, a opet da ne izgubi svoju svrhu i osobenost.
Kakvi su planovi za 2022.godinu?
Ideja jeste da se nastavi sa realizacijom i implementacijom strateškoh projekata, poput ponovnog ustanovljenja oznake kvaliteta proizvoda ,,Najbolje iz Vojvodine” koji smo proširili I na sektoru usluga I na manifestacije.
Pored toga, nedavno sam poptisao ugovor u vrednosti od 21.600.000 dinara koje je Ministarstvo obezbedilo Pokrajinskoj vladi, tačnije Pokrajinskom sekretarijatu za privredu. Taj novac je namenjen izradi projektno – tehničke dokumentacije u okviru postupka realizacije projekta i implementacije projektnih aktivnosti na koridoru nekadašnje pruge Petrovaradin – Beočin. Ova staza dužine 17,5 kilometara, predviđena je kao područje posebne namene, tačnije turistički pravac poznat pod nazivom ,,zelena staza“. Za ovaj pravac je iskazano interesovanje za pretvaranje pružne deonice u ,,zelenu stazu“ za pešake i bicikliste. Ovaj poduhvat jeste rezultat zajedničkog rada Pokrajinske vlade i Vlade Republike Srbije. Formirana je radna grupa sa ciljem realizacije ovog važnog projekta, tačnije za realizaciju tehničke dokumentacije, a potom i izgradnju zelene staze, sa ciljem da se što više razvija ciklo turizam, kao jedan od posebnih vidova turizma, kome Sekretarijat pridaje poseban značaj. Sekretarijat za privredu će formalno-pravno sprovditi postupak javne nabavke za izradu dokumentacije za ovu stazu, nakon čega će uslediti i izvođenje radova.
U novoj fiskalnoj godini planiramo raspisivanje većine konkursa već u januaru, odnosno prvom kvartalu, kako bi privrednici što bolje i spremnije ušli u novu godinu, realizujući nove poduhvate, projekte i planove, uz prihod, bez gubitaka. Pod ovim merama govorim o konkursima u oblasti privrede, turizma i zapošljavanja.
Sekretarijat želi i da se aktivnije uključi u trendove upotrebe digitalnih sredstava, ali na praktičnim primerima što će značiti bolju dvosmernu komunikaciju sa privredom ali i građanima. Korišćenjem resursa i mogućnosti koje pružaju društvene mreže, mobilna telefonija, aplikativni softver, želimo da pružimo primer svim organizacijama i javnosti kako da koriste savremenu tehnologiju u svrhu sopstvenog poslovanja, ali i što boljeg prikupljanja svih relevantnih informacija u vezi sa dostupnih podsticajima.
Pored oglašavanja svih informacija, događaja i aktivnosti Sekretarijata putem internet prezentacija i društvenih mreža, otvorena je usluga pod nazivom ,,Besplatan poziv“ koja se pruža putem javne telefonske mreže Telekoma Srbija uz upotrebu broja iz Plana numeracije (800), te su korisnici po prvi put mogli da pozivaju i informišu se i putem broja 0800 021 027 o svim pojedinostima vezanim za konkurse koji su nedavno zatvoreni, a reakcije su veoma pozitivne. Ovim je pri Sekretarijatu formiran kontakt centar besplatan za korisnike sredstava po konkursima Sekretarijata iz oblasti u nadležnosti Sekretarijata, tačnije konkursima iz oblasti privrede, preduzetništva, turizma, rada i zapošljavanja. Ideja jeste da i u buduće Sekretarijat bude maksimalno transparentan i otvoren.
Kako bi značajnije unapredio komunikaciju sa korisnicima i zainteresovanim stranama, kreirali smo aplikaciju za mobilne telefone, koja je već zaživela i veoma je korišćena jer objedinjuje bolju dostupnost i kvalitet samog sadržaja, idući u korak sa novim tehnologijama i novim percepcijama. Pod nazivom ,,Privreda i turizam APV“, ona zauzima svega 27 megabajta skladišnog prostora, preuzima se preko Apple i Google Store platforme, a korisnik pristupa najtraženijim sadržajima koji se inače mogu naći i na veb stranici Sekretarijata na www.spriv.vojvodina.gov.rs.
Tekst: L.V.
Foto: Pokrajinski sekretarijat za turizam i privredu
