U vreme vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona ustanove kulture u Pančevu nisu radile. Čak i po završetku vanrednog stanja prošlo je nekoliko nedelja pa i meseci dok se neke od njih nisu otvorile za publiku i korisnike.
Ipak, kontakt s publikom i korisnicima je održan zahvaljujući internetu i onome što on pruža.
Na primer, Istorijski arhiv u Pančevu nije prekidao sa svojim radom. Ljudi su onlajn mogli da traže zahteve koji su ih interesovali i dobijali su odgovore putem mejla.
Nemanja Rotar, član Gradskog veća za kulturu kaže da su neke od ustanova korisnici mogli da posete virtuelno, a neke su počele da rade u maju, po izmenjenom režimu.
Potrudili smo se da neke programe kao što je virtuelna poseta Muzeju uključimo u ponudu tako da su sugrađani mogli da se prošetaju Narodnim muzejem, iako je on bio zatvoren. U maju je počela da radi Gradska biblioteka. Malo je to izmenjen režim, rade svi u prepodnevnim satima, dakle od 8, do 2, 3, zavisi od institucije. Knjige mogu da se donesu s tim da više ne mogu korisnici da priđu fondu, nego daju bibliotekarima koji preuzimaju knjige i nakon toga im donose one knjige koje oni žele. Knjige nekih sedam dana stoje u kutijama zbog virusa i tek se onda vraćaju u fond, rekao je Nemanja Rotar, član Gradskog veća za kulturu.
Takođe, mogu posetioci da dođu u Gradski muzej. Svuda su mere usaglašene sa preporukama zdravstvenih radnika kako i na koji način da posetioci mogu da uđu u ustanove kulture.
Mogu da odu u Kulturni centar, da posete, pre svega, Savremenu galeriju, mogu da odu u knjižaru Kulturnog centra, mogu da odu u Istorijski arhiv. Odnosno da putem elektronskih poruka pošalju zahteve šta im treba od dokumenata koje Istorijski arhiv ima i poseduje, dodao je Rotar.
Po prestanku vanrednog stanja sve će se vratiti u neku normalu. Ostaje da se sačeka i vidi kako i da sačekamo i vidimo kako ćemo i na koji način organizovati kulturne programe.
Pravovremena digitalizacija u Zavodu za zaštitu spomenika kulture olakšala rad u ovoj godini
Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu jedna je od ustanova čiji je rad u velikoj meri digitalizovan, te je pandemija virusa korona neznatno usporila, ali uglavnom nije uticala na rad ove ustanove. Vrlo lako su se reorganizovali i adaptirali na rad u novim uslovima.
Grozdanu Milenkov, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo pitali smo kako se pandemija virusa korona odrazila na rad Zavoda, a posebno kako se na rad odrazio period vanrednog stanja.
Situacija je zahtevala reorganizaciju rada samog Zavoda tako što smo prvo uveli elektronsko podnošenje zahteva i dostavu dokumentacije elektronskom poštom, uveli smo rad od kuće što nam je bilo moguće, jer se naš Republički zavod uključio u proces digitalizacije tako da imamo aplikaciju koja sadrži dosta podataka o samim spomenicima kulture, a i prethodnom periodu smo gledali da poslujemo digitalno tako da smo imali na raspolaganju dokumentaciju potrebnu i neophodnu za rad na određenim predmetima. U periodu vanrednog stanja obim poslova se smanjio, imali smo manje zahteva i sve dok je radio katastar, radili smo i mi. Kada je katastar prestao da radi i krenuo da funkcioniše digitalno, odgovaranje na sve zahteve je trajalo neko vreme, tako da se i to odrazilo na smanjen obim našeg posla, jer smo mi direktno vezani upravo za taj deo građevinskog sektora i investicija samog Urbanizma. Naš Urbanizam sada radi projekte na celoj teritoriji Južnog Banata, a mi smo nadležni upravo za tu teritoriju. Obim posla se smanjio, ali smo mi radili konstantno tokom vanrednog stanja. Prekid smo imali samo u terenskom istraživanju, ali smo i tu imali zahteve za praćenjem. Čim je ukinuto vanredno stanje nastavili smo da pratimo radove na terenu, uz pridržavanje svih mera zaštite. Imamo mlađe kolege koje su dežurale ovde i radili smo svi sve poslove i na skeniranju i na dopremanju tih projekata, dokumentacije obrađivačima zahteva koji su radili od kuće. Organizacija rada je bila dobra i pokazali su se benefiti same digitalizacije koja je rađena u ovoj ustanovi u prethodnom periodu, kaže Grozdana Milenkov.
Digitalne tehnologije su sve zastupljenije u radu danas, a posebno poslednjih meseci. Dokle je Zavod stigao sa procesom digitalizacije i promocije digitalizovanog kulturnog nasleđa, bilo je nezaobilazno pitanje.
Urađena je kompletna digitalizacija samih spomenika kulture za ceo Južni Banat. Unešeni su svi podaci osnovnih dosijea o spomenicima kulture i mi to koristimo u našem radu od 2018. godine. Zavod je 2017. godine od Ministarstva kulture dobio sredstva za početak digitalizacije, za opremanje same mreže i jedne baze podataka koja se odnosi i na samu arhivsku građu, one delatnosti Zavoda koje se odnosi na svakodnevno poslovanje i funkcionisanje. Do kraja godine ćemo videti da pojačamo računarsku mrežu, da umrežimo sve kompjutere i da program u potpunosti primenimo i aktiviramo. Negde nas je baš vanredno stanje uverilo da je vreme da krenemo korak dalje, da u potpunosti digitalizujemo sam rad unutar ustanove koji se odvija na dnevnom nivou. Prošle godine smo dobili od Ministarstva kulture sredstva iz Fonda za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva zahvaljujući čemu smo uradili novi sajt Zavoda, uradili smo novo dizajnersko rešenje za sam sajt i napravili bazu podataka koja je sveobuhvatna. Iskoristili smo prednosti naše aplikacije i sve podatke koji se nalaze u njoj plasirali u bazu samog sajta i naši korisnici i drugi zainteresovani su u mogućnosti sada da dobiju sve osnovne informacije o svim spomenicima kulture na teritoriji Južnog Banata. Polja su određena prema kategorizaciji i vrsti nepokretnih kulturnih dobara i po teritorijalnoj pripadnosti odnosno raspoređeni su po gradovima i opštinama. Zanimljivo je da su nam se početkom jula obratili predstavnici Wikimedie i Wikipedie i potpisali smo saglasnost da se ti podaci nađu na Wikipedijinom sadržaju. Sada kada ukucate bilo koji spomenik kulture na našoj teritoriji dobićete relevantne podatke koji se nalaze u odlukama o utvrđivanju nekog spomenika kulture za nepokretno kulturno dobro, kaže Milenkov.
Inače, stručnjaci Zavoda uradili su i označavanje osam nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Južnog Banata, jer su bili ograničeni novčanim sredstvima. Na njima su postavili table na kojima se nalazi QR kod koji se čita mobilnim telefonom i povezan je sa stranicom tog nepokretnog kulturnog dobra na njihovom sajtu. Što se tiče Pančeva, tabla je instalirana na zgradi Narodnog muzeja, na zgradi Gimnazije “Uroš Predić” i u Starčevu, na zgradi novootvorenog muzeja.
Rad portala sufinansiran je u 2020. godini iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
