KulturaNaslovna

Knjigu za decu i mlade „Poziv na bis“ o Žanki Stokić napisala je Gordana Vlajić iz Pančeva

Knjiga za decu i mlade „Poziv na bis“ o glumici Žanki Stokić jedna je od devet knjiga iz edicije „Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu“ koje su napisale srpske književnice, po pozivu izdavačke kuće „Pčelica“.

Na 19. Međunarodnom sajmu knjiga „Trg od knjigeˮ, koji je nedavno završen u Herceg Novom, Izdavačka kuća „Pčelica“ iz Čačka je nagrađena Nagradom za najbolju ediciju. Reč je o devet knjiga sabranih u zajednički naslov „Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu“ koje su napisale srpske književnice, po pozivu ovog izdavača.

Knjige su namenjene deci i mladima za zabavu i pouku, a ispričane su biografije: Milice Stojadinović Srpkinje, Isidore Sekulić, Milene Pavlović Barili, Nadežde Petrović, Mine Karadžić, Mileve Ajnšajn, Desanke Maksimović, Milunke Savić i Žanke Stokić.

Gordana Vlajić iz Pančeva autorka je jedne od ovih devet nagrađenih knjiga: priče o životu velike Gospođe ministarke, čuvene glumice Žanke Stokić.

Autorka kaže da nije bilo lako pronaći podatke o ovoj glumici, ali da je naišla na predusretljivost Muzeja pozorišta u Beogradu.

Takođe, recenzent knjige je naša poznata glumica Svetlana Bojković koja je u više navrata igrala Žanku Stokić približavajući savremenoj publici lik i delo ove autentične umetnice koja je nepravedno osuđena nakon Drugog svetskog rata, jer je, prema optužnici, sarađivala sa okupatorom.

Glumica je preminula dva dana nakon pomilovanja, a 2009. godine je odluka o oduzimanju građanskih prava ovoj glumici poništena, čime je Žanka Stokić rehabilitovana.

Knjiga pod naslovom „Poziv na bis“ koju je napisala Gordana Vlajić govori o najvažnijim „kadrovima“ iz života Žanke Stokić, na način koji veoma autentično, pozorišnim jezikom, priča o ovoj glumici i najzanimljivijim događajima iz njenog života: rani gubitak oca, odrastanje uz očuha, smrt majke, udaja sa svega 14 godina, pristupanje prvoj putujućoj glumačkoj družni, prvi brak (sa Pančevcem), prve uloge, prva ljubav, o ogromnoj slavi koju je uživala u svakom kutku Kraljevine Jugoslavije.

Knjiga je pisana na način koji će biti dopadljiv i deci i mladima, i starijima.

Autorka izražava veliku zahvalnost Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu.

 

I evo dela iz knjige. Sam početak…

PROSCENIJUM*

U gluvo doba, uhvati me Živana na legalu. Kako je ušla, bogtepita. Bilo 4 sata iza ponoći, njeno vreme, valjda isto ono u koje bi se, za života, vraćala iz skadarlijskih kafana. Gurnula me malo da se pomerim i sela uz mene. Gleda me, pa kaže: – Bože, slatka, šta si se stisla k’o petak za subotu! Ako se budeš držala samo parčadi tih suvoparnih činjenica koje si pronašla o meni, ti ćeš ubiti čitaoce. Umreće ti od dosade. Zamisli da sam ja tako: dobijem ulogu, izađem na binu, stanem i izgovaram samo ono što piše u dramskom tekstu. Bio bi to moj prvi i poslednji izlazak na pozornicu. Nego sam i muć-muć i frc-frc. I glavom, i kukom, i strukom. Treba i ti tako. Gledam te kako se mučiš već nedeljama. Glođeš me i glođeš. Pusti me više, aman. Razigraj se. U umetnosti ništa nije laž, ako je iskreno. Mhm, ne izgledaš kao da razumeš, ali se nadam da je pred tobom svetlija budućnost, makar kad svane, hahaha. I ne pričaj nikome o ovom susretu, misliće da si ošajdarena.