SUBOTICA – U svetu gde je veštačka inteligencija postala deo svakodnevnice, a znanje digitalnih tehnologija je neophodno retko viđamo novinarke koje uspešno premošćavaju jaz između tradicionalnog izveštavanja i savremene umetnosti.
Sandra Iršević iz Subotice u prethodne dve godine upravo je od pisane reči stigla do piksela i algoritama. Za naš portal kaže da su njena najveća ljubav uvek bili ekologija i ljudska prava i da se kao novinarka prethodnih godina trudila da što više piše i izveštava o ovom temama kako bi dala glas onima koji su nevidljivi.
Ova godina za Sandru je pravo iznenađenje jer njene fotografije i fotografije generisane sa AI gostuju u Portu i Madridu. To bi za svaku umetnicu ili umetnika predstavljalo značajan korak u karijeri. Ali kod naše sagovornice je priča drugačija. Ona nije oduvek sanjala o galerijama i izložbama.
„Reči su bile moje oružje“, kaže Sandra, objašnjavajući kako je njen put počeo.
Kao novinarka po struci, trenutno na doktorskim studijama digitalne produkcije, Sandra Iršević je tokom svojih istraživanja medija, kulture i kulturnog nasleđa nekako prirodno skliznula u svet digitalne umetnosti. Posebno je fascinira način na koji veštačka inteligencija interpretira kulturu manjina. Pitanje koje postaje sve relevantnije u našem vremenu.
Njen rad „Ekofeminizam“ bio je izložen u prestižnoj Mira galeriji u Portu, gde je izložen od 10 do 21. juna ove godine, u okviru konkursa posvećenog digitalnoj umetnosti i veštačkoj inteligenciji. Ovo nije njen prvi susret sa portugalskim publikom. U martu je njena fotografija, selfi na temu „Nevidljive emocije“, bila deo Festivala „Nevidljivi“ u istoj galeriji od 23. marta do 24. aprila 2025. godine.
Za nekoliko dana, od 3. do 6. septembra njen najnoviji rad „Morning Over Pusta“ biće predstavljen u Madridu, u The Holi galeriji, što predstavlja deo međunarodne serije digitalnih događaja.
Ono što čini Sandrinu priču posebnom jeste njen pristup digitalnoj umetnosti kroz prizmu kulturnog identiteta. Njen umetnički put formalno je počeo 2023. godine izložbom „Autorke bunjevačke priče: kreativnost i baština kroz generacije“ u Kulturnom centru Novog Sada. Iste godine njen film „Slamarke: Veza između nasleđa, identiteta i održivosti“ osvojio je drugu nagradu na festivalu „Žisel“ u Omoljici.
„Važno je da se čuju priče onih koji su nevidljivi“, objašnjava Sandra svoju motivaciju.
„Da se priča Bunjevki i svih žena koje oblikuju kulturu i nasleđe. Ideja mojih istraživanje je bila da kroz digitalnu umetnost istražim kako tehnologija može da interpretira simbole i priče koji čine naš identitet, postavljajući pitanja koja su istovremeno lokalna i univerzalna. Pošto je književnost i umetnost Bunjevki i deo mojih doktorskih studija želela sam da istražim kako veštačka inteligencija vidi Bunjevke, uopšte kulturu slavenskih naroda i nas samih“, kaže naša sagovornica.
U vremenu kada se često gubi veza između tehnologije i tradicije, Sandra Iršević pokazuje da se ta dva sveta mogu uspešno spojiti. Njen rad predstavlja most između prošlosti i budućnosti, između lokalnog identiteta i globalnih umetničkih trendova.
Za novinarku koja nikada nije planirala da se bavi umetnošću, Sandra Iršević je našla svoj put. I čini se da je tek počela.
Fotografije : Arhiva Sandra Iršević
