Na svetskim DOTA-rang listama, među najbolje igrače se ubraja Sviftending (Swiftending), koji je ujedno i neprikosnoveno najbolji igrač Srbije. Iza „niknejma“ Sviftending stoji dvadesetšestogodišnji Pančevac – Uroš Galić.
Tokom poslednje decenije, Dota 2 je druga najpopularnija video igra i, prema istraživanjima, igra je više od 14 miliona igrača širom sveta. „Valve“, kompanija koja stoji iza Dote, pre dve godine je na najprestižnijem turniru obezbedila nagradni fond od 10 miliona dolara. Dota 2 pripada MOBA žanru (Multiplayer Online Battle Arenas), a ovaj izuzetno popularan e-sport u nekim od svojih segmenata podseća na tradicionalne sportske arene. Meč igraju dva tima koji se međusobno nadmeću u pokušaju da dostignu zadati cilj.
Lokalne vesti (u daljem tekstu – LV): Koliko god da je DOTA masovna video-igrica, mnogo je onih koji ne znaju tačno o čemu se tu radi.
Uroš Galić (u daljem tekstu – Uroš): Najjednostavnije rečeno, DOTA je strateška igra u kojoj se suprotstavljaju dva tima od po pet igrača. Cilj je srušiti protivničku bazu što se postiže postepenom akumulacijom ekonomske i strateške prednosti na mapi. DOTA trenutno ima 117 heroja, od kojih svaki igrač kontroliše po jednog, odnosno u svakoj partiji se koristi 10 heroja što čini da je svaka partija drugačija jer je broj kombinacija efektivno beskonačan. U profi igrama postoji čitav proces odabira heroja koji rade kapiteni ekipa, a cilj je da se nadmudri protivnik i da se sklopi strategija koja će kontrirati njihovoj. DOTA je slična brzopoteznom šahu, gde je potrebno dosta mozganja, ali u isto vreme i dobra mehanika.
LV: Kako objašnjavaš stotine hiljada gledalaca na turnirima koji se pri tom prate putem velikih ekrana?
Uroš: Kao i u tradicionalnim sportovima koji se takođe prate preko velikih ekrana, doživljaj uživo, u areni – nešto je sasvim drugo. Tu je publika koja navija, tu su igrači koje vidite na stejdžu, to su i prilike za upoznavanje, za autograme, za akcije poklanjanja dresova, torbi, jaknica i ostalih DOTA-stvari koje se ne mogu nabaviti na drugom mestu. DOTA igrači su često razbacani po celom svetu i komuniciraju onlajn (online), pa se samim tim i retko viđaju – tako da, ako se turnir održava na lokaciji zgodnoj da se društvo okupi, onda je to još jedan razlog za doći i pratiti iz arene.
LV: Da li te je DOTA zavela na prvi pogled ili se ta „veza“ razvijala godinama?
Uroš: Kada sam počinjao da igram, DOTA je već bila dosta popularna tako da sam imao društvo sa kojim sam igrao. Pošto sam dosta vremena provodio igrajući, krenulo me je. Postajao sam sve bolji bez nekog, činilo mi se, preteranog truda u početku. Držalo me je to što postoji nešto što mi je zanimljivo i u čemu sam veoma dobar. Samim tim sam nastavljao da se trudim i postajem još uspešniji, sve dok nisam stigao do velikih rankova na rang listi. Tada sam krenuo da razmišljam o tome da igram i profi. Jednostavno, igra mi je legla i onda sam video da možda od toga mogu da napravim karijeru.
LV: Priča se da će DOTA postati olimpijska disciplina. Ako je to tačno, kako objašnjavaš kvalifikaciju ove igre u redove sportskih disciplina? Gde je sličnost sa sportom ukoliko sport ima definiciju koja ne podrazumeva samo takmičenja?
Uroš: Najveća debata se vrti oko toga da za DOTU nije potrebna preterana fizička aktivnost, dok za sport jeste. Ja DOTU prosto ne bih nazvao sportom, nego takmičarskom disciplinom, što su i sportovi – dva tima se nadmeću za pobedu. Dosta su labave te definicije, recimo – šah se naziva sportom, a gejming ne. Meni te klasifikacije nisu toliko bitne. Kada je reč o DOTI, već postoje turniri koji su slični olimpijadi, takozvani nacionalni turniri gde svaka ekipa mora imati pet igrača iz zemlje koju predstavlja. Inače, na najvećim DOTA takmičenjima tog ograničenja nema. Svakako su i ti nacionalni turniri zanimljivi iako su manje kompetitivni od ovih gde se može sklopiti najjači tim iz cele Evrope ili više pomešanih regiona, tako da u nekom smislu već imamo mini olimpijade na godišnjem nivou.
LV: Šta smatraš svojim dosadašnjim najvećim uspehom?
Uroš: Vezano za DOTU, definitivno bih rekao da je to plasiranje na The International u Sijetlu, najveće godišnje takmičenje i najprestižniji turnir cele DOTA zajednice. Kako god se moja DOTA karijera dalje razvijala, uvek ću biti ponosan na svoju formu i igru te godine. Postoji pregršt kvalitetnih profesionalnih igrača koji su desetak godina na sceni, ali nikada nisu stigli dotle. Potrebna je i sreća, ali sam te 2017-e baš bio u formi i to u pravo vreme, dogodio se i jedinstveni sklop tima, odgovarao nam je čak i način na koji se DOTA igrala u tom periodu – sve nam se poklopilo.
Sviftending vodi Srbiju na svetski turnir u Južnu Koreju
Pre nekoliko dana, na gejming spektaklu održanom u beogradskom Domu omladine odlučen je predstavnik Republike Srbije za svetsko IeSF prvenstvo u Seulu koje će se održati krajem ove godine. Južna Koreja će biti domaćin ovog Svetskog prvenstva na kojem će se takmičiti najbolje reprezentacije na svetu, a Srbiju je na ovo takmičenje odveo Uroš Galić sa svojom ekipom, odnosno reprezentacijom Srbije.
Swiftending je Uroš Galić
Uroš Galić je student četvrte godine Računarskog fakulteta (RAF, Beograd), a završio je pančevačku Gimnaziju ,,Uroš Predić“. Na Mensinom testiranju inteligencije je sa svojih osamnaest godina pokazao rezultat kojim se može pohvalti manje od jedan odsto svetske populacije.
Gejmingom se bavi duže od decenije. Najznačajniji uspesi svakako su plasman na The International 2017. u Sijetlu, prvo mesto na prvenstvu Rusije u Tjumenu 2018. i plasman u prvih dvadeset timova na Svetskom prvenstvu WESG, sa reprezentacijom Srbije u Haikou 2018. godine.
Potpuniju gejmersku biografiju Uroša Galića, profesionalnog igrača DOTA-e poznatog kao Sviftending (Swiftending) zainteresovani mogu pogledati na: https://liquipedia.net/dota2/Swiftending
Tekst: G.V.
Fotografija gde su u crnim dresovima i gde je Uroš sam su fotografije iz lične arhive, a ostale su sa: https://www.rur.rs/2019/10/15/intervju-sa-urosem-swiftending-galicem-reprezentativcem-srbije-u-doti-2/ (objavljene uz dozvolu)
