LjudiNaslovna

Aleksa Simić: Mladi Pančevac s trostrukim pilotskim srcem

Aleksa Simić je pilot iz Pančeva i ima 24 godine. Da je rođen dva dana kasnije, slavio bi rođendan na Svetski dan helikoptera.

A da je rođen još malo kasnije, rođendansko slavlje bi se podudarilo sa datumom prvog međunarodnog noćnog leta na vazdušnoj liniji Pariz-Beč-Budimpešta-Pančevo-Bukurešt-Carigrad, koji je obavljen 1923. godine. Sve do 1927. godine, redovnom noćnom linijom, sa pančevačkog aerodroma, avioni su leteli do Bukurešta. Tada se, međutim, još uvek nije rodio Aleksin deda. Koji će postati pilot. A kasnije i njegov sin, a Aleksin otac. A još kasnije, takoreći nedavno, i njegov unuk. Aleksa Simić. E, o njemu je ovde reč.

Lokalne vesti (u daljem tekstu – LV): Od kako si završio pančevačku Gimnaziju „Uroš Predić“, do danas, prošlo je svega šest godina, a ti si već pilot mađarske kompanije „Vizer“. Kada si počeo da letiš?

Aleksa Simić (u daljem tekstu – Aleksa): U svet letenja sam ušao 2011. godine, kada sam započeo teorijsku obuku za jedrilice. Već u leto 2012, prvi put sam se vinuo u vazduh – jedrilicom. Posle toga sam redom završavao pilotske obuke – početnu u Zrenjaninu na Utvi 75, pa sam potom otišao u Valjevo gde sam neko vreme leteo na Cesni 150, da bih poslednju obuku završio na Lisičjem Jarku na avionima tipa Cesna 172, Pajper Tomahavk i dvomotornom Pajper Seminol, sa ukupnim naletom od nešto više od 200 sati. Zatim sam radio – kako piloti popularno kažu – u lisicama, odnosno – leteo sam u svrhu vakcinisanja lisica protiv besnila iz vazduha. To je bilo na avionu tipa Pajper Vorior. I od prošle godine sam zaposlen u Vizeru (Wizz Air) – na tipu aviona Erbas 320/321 (Airbus 320/321).

LV: Kada si prepoznao u sebi – to je TO, biću pilot?

Aleksa: Pa, nisam od onih koji je još kao dečak sanjao da postane pilot. Ljubav prema letenju sam otkrio nešto kasnije, za vreme srednje škole, kada sam prvi put leteo jedrilicom. Smatram da su i moj deda i moj otac koji su obojica bili piloti – poprilično zaslužni što sam tu gde jesam, ali uz njih i cela porodica koja mi je pružila podršku na ovom putu.

LV: Nekome ko se bavi fudbalom uzor je najverovatnije Ronaldo, mladim teniserima – Nole… – ali, ko je uzor pilotu?

Aleksa: Pilotu je uzor lik pilota koji vidim u sebi za godinu, dve ili pet. Često razmišljam i zamišljam šta bih mogao da unapredim kod sebe, koje od svojih osobina i znanja kako bih bio još bolji pilot, a pre svega bolji čovek. Težim tom idealu, tom nekom vrsnom pilotu i dobrom čoveku. A inspiraciju mi pružaju i sportisti, i glumci, i pisci, i slikari… – uspešni ljudi različitih profesija iz kojih pokušavam da izvučem, po meni, ono najbolje.

LV: Ima li još pilota u našem gradu?

Aleksa: U Pančevu živi i radi bar još petnaestak pilota, samo što se svi mi bavimo različitim vrstama letenja. Neki se bave sportskim letenjem i lete jedrilicama, neki su na malim avionima, neki su instruktori i drže obuke na različitim letilicama, neki su vojni piloti, a neki rade u avio kompanijama koje se bave transportom putnika.

LV: Šta radiš kada ne letiš?

Aleksa: Kada ne letim, volim da se bavim sportom, da provodim vreme sa devojkom, sa svojom porodicom i prijateljima, da putujem…

Aleksa Simić, iznad Alpa (foto: privatna arhiva)

LV: Šta ti se, do sada, najviše dopalo – iz vazduha?

Aleksa: Stvarno je teško reći. Toliko ima prelepih mesta kada za par sati pređete sa jednog na drugi kraj Evrope nad kojom, za sada, letim. Ipak, izdvojio bih Alpe, severni deo koji je posebno lep. I sever Evrope je neverovatan, destinacije kao što su Oslo, Turku, Stokholm. Divna je i obala Jaranskog mora, kao i cela Grčka i jugoistočni deo prema Kipru. Posebno volim da letim iznad Srbije i posmatram Uvačka jezera, planine zapadnog dela: Zlatar, Taru, Goliju, pa Dunav i Beograd, Pančevo, Frušku Goru, Kosovo i Metohiju. Makedonija je takođe prelepa, prepuna planina dokle pogled seže. Iz dosadašnjeg iskustva moram da priznam – neka sam i subjektivan – Balkan je jedan od najlepših delova Evrope.

LV: … a tvoja omiljena mesta u Pančevu?

Aleksa: Omiljena mesta u Pančevu su mi Narodna bašta, Tamiški kej i Kotež 2.

Portal Lokalne vesti zahvaljuje Aleksi Simiću na izdvojenom vremenu. Nema sumnje da će njegovi sugrađani koji budu pročitali ovaj tekst ubuduće navijački gledati u nebo i nebeske letilice među kojima je i ona u kojoj je ovaj mladi pilot sa trostrukim pilotskim srcem: dedinim, očevim i svojim.

Autor: G.V.
Fotografije su lična arhiva

Lajkuj i podeli s prijateljima: