JKP „Higijena“ Pančevo svakodnevno odnosi smeće iz 30.000 domaćinstava u gradu, ali i iz naseljenih mesta Dolovo i Starčevo. Kako izgleda u praksi održavanje Higijene i šta je sve u nadležnosti ovog komunalnog preduzeća razgovarali smo sa vršiocem dužnosti direktora Mišom Markovićem.
Mišo Marković, v.d. direktora JKP „Higijena“ Pančevo objasnio je na koji način se pravi plan rasporeda za postavljanje kontejnera, kao i kako građani mogu da pomognu da grad bude čistiji.
Osnovna delatnost Higijene je održavanje čistoće grada i odnošenje smeća. Da li JKP „Higijena“ uspeva da odnosi smeće po planu odnosno koliki je obim posla?
JKP ,,Higijena“ Pančevo odnosi smeće sa 460 lokacija u gradu i naseljenim mestima Dolovo i Starčevo. O obimu posla koji je pred radnicima ovog komunalnog preduzeća najbolje svedoči podatak da se iz 30.000 domaćinstava, kao i privrednih subjekata dnevno sakupi i na novu deponiju odveze između 110 do 120, a nekada i 150 tona komunalnog otpada. Za odvoženje komunalnog otpada i čišćenje divljih deponija pored kontejnera svakodnevno je u dve smene angažovano od 15 do 20 zaposlenih kao i radne mašine, autosmećari, grajferi…
Građani se povremeno žale i na nedovoljan broj kontejnera u gradu. Na koji način se pravi plan rasporeda kontejnera u gradu?
Sagledavanjem stanja na terenu ponudiće se i konkretna rešenja za uređenje stajališta za kontejnere, njihovo izmeštanje ili otvaranje novih, kao i potreban broj i tip kontejnera za nabavku. Trenutno je u toku izgradnja novih i uređenje starih stajališta i zamena oštećenih kontejnera. Takozvana „zelena ostrva” i stajališta za kontejnere su se u praksi pokazala kao dobra rešenja za javnu higijenu. Iz tog razloga ćemo i ubuduće ići u smeru, s možda modifikovanim dimenzijama, da uredimo sva sabirna mesta za komunalni otpad u gradu.
Koliko često JKP „Higijena“ nabavlja nove kontejnere i koliko to košta?
Iz budžeta grada i iz sopstvenih sredstava „Higijena” za zanavljanje tih kontejnera i kanti godišnje izdvaja milionske sume. Pored toga zbog vrelog pepala nastaju ozbiljna oštećenja na našim vozilima. Kontejner košta oko 40.000 dinara. Plastični kontejneri izgore odmah, a metalni nakon što dva puta gore završe u starom gvožđu. Neka lakša oštećenja uspevaju da saniraju naši radnici, no to se dešava u malom broju slučajeva. Veliki problem predstavlja i krađa metalnih točkova koje sakupljači sirovina prodaju na otpadu u potrazi za zaradom. Na kraju, sve to plaćaju građani ili preko povećanja cena za odvoženje smeća ili kao poreski obveznici.
Iz godine u godinu, posebno zimi, apeluje se na građane da vruć pepeo ne bacaju u kontejnere jer ih tako uništavaju. Pojedini građani se takođe žale da Higijena neće da nosi pepeo. Možete li da objasnite čitaocima šta sve ide u kamion smećar, a šta ne?
Sasvim smo sigurni da građani znaju šta ide u autosmećar, a to je isključivo komunalni otpad. Nikako ni baštenski ni kabasti otpad, niti pepao, a ni šut. S početkom grejne sezone, na žalost, počinju i standardni, višegodišnji problemi uništavanja kontejnera, jer pojedini nesavesni građani vreo pepeo i žar bacaju u posude za smeće. Početkom januara pojedini stanovnici Mise, Strelišta, Tesle i ostalih naselja gde je individualno stanovanje zastupljenije, bacali su vreo pepeo u metalne kontejnere, prouzrokovali požare i oštećenja posuda za smeće. Služba za gašenje požara „Higijene” u zimskim danima je u stanju pripravnosti tako da odmah po prijavi gorenja posuda za smeće uspeva brzo da reaguje. Na žalost, u velikom broju slučajeva na licu mesta zateknu samo gomilu istopljene plastike. Delimično oštećeni metalni kontejneri se krpe i tako im se produžava vek trajanja. I pored svih apela da se vreo pepeo nikako ne baca u kontejnere, već da se ostavi pored njih u džakovima ili nekim drugim posudama kako bi ga radnici našeg javnog preduzeća odneli specijalnim vozilima, svake zime imamo istu sliku: poražava statistika da tokom jedne grejne sezone izgori svaki peti kontejner. Za nabavku novih kontejnera JKP „Higijena” i Grad svake godine izdvoje milionske iznose. Još jednom apelujemo na građane da budu odgovorni, da nam pomognu da održimo komunalnu higijenu grada, jer samo takvim ponašanjem možemo sprečiti uništavanje kontejnera.
Pančevo je jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima sanitarnu deponiju. Ipak, da bi ona nesmetano funkcionisala i dalje su potrebna značajna ulaganja svake godine. Koliko novca je izdvojeno za njen nesmetan rad u ovoj godini?
Pančevo je jedna od lokalnih samouprava koja od novembra 2015. ima funkcionalnu sanitarnu deponiju, a koja ima potencijal da postane regionalna sa početkom funkcionisanja regiona za upravljanje otpadom i to na osnovu potpisanih ugovora o deponovanju komunalnog čvrstog otpada sa teritorija opština u regionu. Sanitarna deponija znači da je deponija izgrađena i funkcioniše u skladu sa propisima o zaštiti svih medija životne sredine (vode, vazduha, zemljišta) od uticaja potencijalnih zagađujućih materija iz otpada. Za redovan rad i tekuća održavanja na deponiji JKP „Higijena“ Pančevo svake godine planira određeni iznos finansijskih sredstava u svom Planu i programu poslovanja. Npr. samo monitoring rada deponije košta 1,3 miliona dinara bez PDV, za tekuća održavanja postrojenja, opreme i vozila izvaja se u proseku najmanje oko 3 miliona dinara… Investiciona ulaganja su mnogo veća, potrebna su finansijska sredstva za dalju izgradnju deponije (zemljani bedemi za etaže na izgrađenoj fazi deponije, projektno-tehnička dokumentacija za dalju izgradnju faza deponije i nova postrojenja (za dodatno prečišćavanje otpadnih voda, za tretman bio-otpada, za sakupljanje i tretman deponijskog gasa i dr… No, treba reći da će vek deponije značajnije biti produžen onda kad se veći broj građana bude opredelio za selektovanje smeća u svojim domaćinstvima. Zato i sarađujemo sa školama, sa mladim naraštajem, koji će siguran sam, biti predaniji u očuvanju okoline i razvrstavanju otpada. Uspostavljanje sistema upravljanja komunalnog otpada je dugoročan proces.
JKP Higijena u Pančevu godinama muku muči s divljim deponijama na različitim lokacijama u gradu. Radnici taman očiste divlju deponiju i odnesu smeće, već za nekoliko dana na istom mestu nikne nova. Kako se može tome stati na put?
Da. Uprkos našim apelima da se stari nameštaj, kade, prozori i šut ne bacaju u kontejnere predviđene za komunalni otpad ili pored njih, slika na gradskim ulicama, nažalost, govori da se mnogi naši sugrađani oglušuju o molbe „Higijene”. Divlje deponije nastaju baš na mestima gde su postavljeni kontejneri i čine višestruku štetu. Prvo, za njihovo uklanjanje je potrebno angažovati dodatni broj radnika i radnih mašina. Drugo, bačeni šut oštećuje kontejnere, pa tako dovodi do toga da svaki četvrti kontejner na kraju godine mora biti otpisan. Pojedini sugrađani i firme ovakvim ponašanjem stvaraju ružnu sliku u gradu i obezvređuju trud i zalaganje radnika ovog komunalnog preduzeća, koji pored obavljanja redovnih poslova na prikupljanju i odvoženju komunalnog otpada, stižu da sa brojnih lokacija i više puta nedeljno uklone na desetine tona šuta.
JKP ,,Higijena“ čisti divlje deponije i u Starčevu i u svim mestima, divlje deponije se čiste po nalogu komunalne inspekcije. Međutim u praksi to izgleda drugačije. S obzirom da divlje deponije niču kao pečurke radnici ovog komunalnog preduzeća svakodnevno pored redovnog posla uklanjaju smeće i oko kontejnera i sa divljih deponija. To iz dana u dan crpi kompletne resurse i ljudske i opremu, ali sve to se radi u težnji da grad i u postojećim uslovima bude što čistiji.
Letnje i jesenje akcije odnošenja kabastog smeća
Pančevo je jedna od retkih lokalnih samouprava koja redovno, dva puta godišnje ima organizovanu akciju odnošenja kabastog otpada iz domaćinstava, u proleće i jesen. Koliko ste zadovoljni rezultatima koje ova akcija daje?
Deceniju i po ,,Higijena“ s proleća i jeseni organizuje akciju iznošenja kabastog smeća u gradu, a u poslednjih nekoliko godina i u Dolovu i Starčevu. Iz godine u godinu sve je veći odziv građana. Godišnje se kroz te dve akcije pokupi i do dve hiljade kubika kabastog otpada. U jesenjoj akciji „Oktobar mesec čistoće”, koja je počela prvog i završila se poslednjeg dana tog meseca, radnici „Higijene” sa pančevačkih ulica i iz Starčeva i Dolova sakupili su i odvezli na deponiju blizu 700 kubnih metara kabastog otpada. Najviše je bilo baštenskog otpada, pa zatim nameštaja. Najmanje je bilo bele tehnike, verovatno zbog toga što je sve više sakupljača ovih sekundarnih sirovina. Već petu godinu zaredom mnogo bolji odziv beležimo u Dolovu i Starčevu nego u gradu. Treba pohvaliti veliki broj građana koji su se pridržavali utvrđenog rasporeda za iznošenje kabastog otpada i tako nam olakšali da akciju uspešno sprovedemo. Najviše posla je bilo kada se radi revizija terena – petkom; u pitanju je dan u kome oni sugrađani koji su bili sprečeni da otpad iznesu u određenom terminu učine to. Činjenica je da tokom jesenjeg „velikog spremanja grada” nisu trpeli redovni poslovi, što svedoči da je akcija bila dobro isplanirana i organizovana.
U nadležnosti JKP „Higijena“ je i Zoohigijena. Često se građani žale na prisustvo čopora pasa u pojedinim delovima Pančeva i naseljenih mesta. Na koji način funkcioniše „Zoohigijena“ i za koje probleme ih građani mogu pozvati?
Zoohigijena funkioniše tako što radi javnu površinu, a ne dvorišta ili unutrašnjost stambenih zgrada. Za dvorišta ili stambene zgrade građani moraju da kontaktiraju Republičku veterinarsku inspekciju ili komunalnu miliciju, kao i za pse poznatih vlasnika pošto služba „Zoohigijene“ nije nadležna za vlasničke pse i nije u mogućnosti da vlasnike kažnjava ili rešenjem da upućuje na mikročipovanje ili vakcinaciju protiv besnila.
Služba primenjuje zakon o dobrobiti životinja tako da pse mikročipuje, vakciniše protiv besnila, steriliše, leči, udomljava, vraća vlasnicima, objavljuje uhvaćene pse preko društvenih mreža kako bi ih vlasnici pronašli ili da se psi udome kod porodica koje ih žele.
Uvek se odazivamo na pozive građana u gradu Pančevu kao i na pozive iz mesnih zajednica koje pripadaju gradu Pančevu: Glogonj, Jabuka, Banatsko Novo Selo, Banatski Brestovac, Starčevo, Omoljica, Ivanovo i Kačarevo. Odazivamo se na poziv Republičke veterinarske inspekcije i komunalne milicije.
Sakupljamo životinjski otpad sa javnih površina, od pravnih lica i fizičkih lica, s tim što tu uslugu naplaćujemo zbog troškova koje mi imamo zbog hladnjače i troškova remonta vozila i rad radnika.
Građani se službi „Zoohigijena“ mogu obratiti u vezi sa sklanjanjem animalnog otpada, takođe ukoliko primete bolesnog ili agresivnog psa da ga sklonimo sa javne površine. Građani takođe treba da znaju da po Zakonu o dobrobiti životinja (Program kontrole i smanjenja populacije pasa i mačaka) svi psi koji se uhvate budu vraćeni na stanište gde su i hvatani, nakon sterilizacije, mikročipovanja, vakcinacije protiv besnila i tretiranja protiv parazita.
Prihvatilište može da prihvati do 100 pasa (u zavisnosti od veličine pasa tako se formira kapacitet prihvatilišta u optimalnom broju to iznosi 80 jedinki pasa, maksimalan broj je do 100 jedinki), a trenutno boravi 126 pasa neki put i više od 140.
Kako da građani pomognu da grad bude čistiji?
Potrebno je samo da se pridržavaju načina na koji treba da tretiraju komunalni otpad, definisanog gradskom odlukom o odnošenju smeća. To znači da građani koji žive u objektima za kolektivno stanovanje, u zgradama, koriste kontejnere, a sugrađani koji žive u individualnim domaćinstvima da komunalni otpad odlažu u svoje kante i iznose ga prema važećem rasporedu odnošenja.