Kada sam pre skoro deset godina započela svoje putovanje kroz ekofeminizam, nisam mogla ni zamisliti kako će to promeniti moj pogled na svet.
Odrastajući u post-socijalističkoj Srbiji, bila sam svedok kako se ekonomske i političke promene često manifestuju kroz uništavanje prirode, dok su žene ostajale na marginama društvenih odluka. Ovo iskustvo je zasadilo seme koje će kasnije izrasti u portal ecofeminizam.com.
Buđenje ekofeminističke svesti
Prvi susret sa ekofeminizmom nije došao iz knjiga ili predavanja – došao je iz života. Posmatrajući žene u svojoj zajednici kako preuzimaju ulogu čuvara životne sredine, vodeći lokalne inicijative za zaštitu prirodnih resursa dok se istovremeno bore za svoj glas u javnom prostoru, počela sam da uviđam dublje veze između ekoloških pitanja i rodne ravnopravnosti.
Ekofeminizam sam vremenom počela da razumem ne samo kao spoj ekološke zaštite i ženskih prava, već kao sveobuhvatni pogled na svet koji prepoznaje međusobnu povezanost različitih oblika potlačivanja. Bilo da je reč o eksploataciji prirode, marginalizaciji žena ili bilo kojem drugom obliku društvene nepravde, sve je to deo istog sistema koji zahteva transformaciju.
Moje putovanje kroz ekofeminizam počelo je sa mnogim pitanjima: Zašto su žene uvek bile Druge – u politici, ekonomiji, čak i u diskusijama o zaštiti životne sredine? Zašto se ekonomski napredak tako često postiže uništavanjem prirodnih resursa? I najvažnije – kako možemo stvoriti drugačiji pristup razvoju koji poštuje i žene i prirodu?
Globalne učiteljice, lokalna primena
Prekretnica u mom razumevanju ekofeminizma dogodila se kada sam otkrila rad Vandane Shive, revolucionarne indijske ekofeministkinje i aktivstkinje. Njena beskompromisna kritika korporativne kontrole nad semenom i hranom otvorila mi je oči za globalne dimenzije našeg lokalnog aktivizma. Shiva nam je pokazala kako su žene širom sveta već vekovima čuvarke prirode i tradicionalnih znanja, ali i kako se te uloge sistematski potcenjuju i marginalizuju.
Kasnije sam otkrila i rad Val Plumwood, briljantne australijske filozofkinje koja je razotkrila duboke veze između patrijarhalne dominacije i uništavanja prirode. Njena kritika dualizma u zapadnoj filozofiji pomogla mi je da razumem kako isti obrasci mišljenja koji dehumanizuju žene doprinose degradaciji prirode. Ovo razumevanje postalo je ključno za moj pristup ekofeministickom aktivizmu.
Naše korene tražimo u zemlji: Žene sa sela kao istinske pionirke ekofeminizma
Kroz godine terenskog rada, došla sam do dubokog uvida – ekofeminizam u Srbiji ima svoje jedinstvene karakteristike koje izviru iz našeg specifičnog društvenog i istorijskog konteksta. Naše žene sa sela, često nesvesno, svakodnevno praktikuju ekofeministicke principe kroz održivu poljoprivredu i očuvanje tradicionalnih znanja. One su istinske čuvarke biodiverziteta i kulturnog nasleđa naše zemlje.
Posebno me je inspirisala i obogatila saradnja sa organizacijom „Žene na selu“, čije članice svakodnevno dokazuju da su tradicionalne metode uzgoja često superiornije od industrijskog pristupa poljoprivredi. Njihova praksa održive poljoprivrede često nadmašuje ono što se uči na fakultetima, pokazujući kako ekofeminizam Srbija može uspešno spojiti tradicionalno i moderno.
Stvaranje ekološke zadruge: Primer uspešne prakse
Jedan od najinspirativnijih projekata u kojem sam učestvovala je osnivanje ekološke zadruge u malom selu na jugu Srbije. Ova inicijativa predstavlja živi primer kako ekofeminizam može transformisati lokalne zajednice. Žene iz zadruge uspešno kombinuju tradicionalne metode uzgoja sa modernim marketinškim strategijama, stvarajući održiv izvor prihoda i istovremeno čuvajući lokalni biodiverzitet.
Zadruga je postala više od ekonomskog projekta – to je mesto gde se prenose znanja, grade nove veštine i osnažuju žene da preuzmu aktivnu ulogu u svojim zajednicama. Kroz njihov rad, vidimo kako ekofeminizam u praksi može doneti konkretne promene u životima ljudi.
Izazovi i kritike: Učimo kroz iskustvo
Put razvoja ekofeminizma u Srbiji nije bio bez izazova. Jedan od najvećih bio je izbegavanje zamke esencijalizma – pojednostavljenog povezivanja žena s prirodom koje može voditi u nove oblike stereotipa i marginalizacije. Umesto toga, fokusirala sam se na razumevanje i adresiranje strukturnih nejednakosti koje leže u korenu i ekološke degradacije i rodne diskriminacije.
Takođe sam se suočila sa izazovom balansiranja između različitih potreba i perspektiva unutar pokreta. Kako pomiriti potrebe urbanih aktivista sa realnostima ruralnih zajednica? Kako povezati teorijske uvide sa praktičnim potrebama na terenu? Ova pitanja i dalje oblikuju naš rad i pristup.
Ekofeminizam Srbija danas: Zajednica koja raste i evoluira
Danas naša platforma okuplja hiljade ljudi širom regiona, stvarajući živu zajednicu koja deli znanja, iskustva i resurse. Organizujemo radionice i seminare, vodimo kampanje za zaštitu prirode i prava žena, i gradimo mostove između različitih društvenih grupa i pokreta.
Posebno sam ponosna na našu mrežu lokalnih inicijativa, gde žene uspešno kombinuju tradicionalne metode sa modernim pristupima održivom razvoju. Od urbanih bašti do ruralnih zadruga, vidimo kako ekofeminizam u praksi transformiše zajednice i stvara nove modele razvoja.
Učimo od globalnog pokreta: Primena u lokalnom kontekstu
Vandana Shiva nas je naučila da je „alternativa“ moguća i da se moramo boriti protiv monopolizacije života u svim njegovim oblicima. Njene reči o semenu kao izvoru života i slobode duboko su odjeknule u našem kontekstu, posebno u radu sa ženama u poljoprivredi.
Val Plumwood nam je pokazala kako prevazići duboko ukorenjene dualizme koji razdvajaju prirodu od kulture, telo od uma, ženu od muškarca. Njen rad je posebno važan u našem kontekstu, gde se borimo protiv različitih oblika marginalizacije i isključivanja.
Od lokalnog do digitalnog aktivizma
Put od prepoznavanja ovih veza do osnivanja portala ecofeminizam.com 2016. godine bio je obeležen važnim uvidima. Tradicionalni aktivizam se menjao – iako smo i dalje organizovali proteste i tribine, digitalni prostor je otvorio nove mogućnosti za povezivanje i mobilizaciju ljudi. Ovo saznanje me je podstaklo da stvorim ne samo website, već digitalno središte za ekofeminističku misao i akciju.
Glas žena sa sela posebno me je inspirisao. Kroz rad sa ruralnim zajednicama, otkrila sam da tradicionalna znanja o poljoprivredi, koja često čuvaju žene, sadrže vredne odgovore na savremene ekološke izazove. Njihove priče i iskustva zaslužuju platformu gde mogu biti čujene i sačuvane.
Stvaranje digitalnog mosta
Portal ecofeminizam.com nije samo website – to je most između tradicionalne ekološke mudrosti i savremenih ekoloških izazova. Kroz godine, portal je postao:
• Prostor za deljenje uspešnih priča o lokalnim ekofeminističkim inicijativama
• Platforma za edukaciju o održivim praksama i rodnoj ravnopravnosti
• Mesto susreta aktivista, teoretičara i praktičara ekofeminizma
• Arhiv znanja i iskustava žena u borbi za očuvanje prirode
Posebno sam ponosna što je portal prerastao svoje početne okvire i 2024. godine dobio i posebnu sekciju posvećenu bunjevačkoj zajednici – bunjevke.ecofeminizam.com. Ovo proširenje pokazuje kako lokalne perspektive mogu obogatiti globalni ekofeminističi dijalog.
Putovanje kroz ekofeminizam:Izazovi i rast
Put nije uvek bio lak. Suočavala sam se sa brojnim izazovima:
Nedostatak razumevanja: Termin „ekofeminizam“ često izaziva zbunjenost ili pogrešno tumačenje u našem društvu. Mnogi ga povezuju isključivo sa LGBT pokretom, ne prepoznajući njegovu širu viziju društvene i ekološke pravde.
Iako su lokalne samouprave i Pokrajinska vlada prepoznale vrednost projekta kroz podršku medijskim inicijativama i radionicama, podrška tradicionalnih feminističkih fondova je izostala.
Prelazak sa tradicionalnog na digitalni aktivizam zahtevao je učenje novih veština i prilagođavanje načina komunikacije.
Ipak, svaki izazov je doneo nove uvide i mogućnosti za rast. Kroz godine, portal je postao više od platforme – postao je zajednica ljudi koji dele viziju pravednijeg i ekološki održivog društva.
Pogled u budućnost ekofeminističke misli
Današnji ekološki izazovi – od klimatskih promena do zagađenja – pokazuju da je ekofeminističi pristup potrebniji nego ikad. Priroda nas sve češće podseća na svoju moć kroz ekstremne vremenske pojave. Sa druge strane, ekonomski sistemi pokazuju svoju ranjivost pred ovim izazovima.
Portal ecofeminizam.com nastavlja da raste i razvija se, prateći nove trendove i potrebe zajednice.
Posebno se fokusiramo na:
• Dokumentovanje lokalnih ekofeminističkih inicijativa i njihovih uspeha
• Povezivanje tradicionalnih znanja sa savremenim ekološkim rešenjima
• Stvaranje prostora za dijalog između različitih generacija aktivista
• Edukaciju o održivim praksama i rodnoj ravnopravnosti
Moje putovanje kroz ekofeminizam pokazuje kako lično buđenje može prerasti u platformu za društvene promene. Portal ecofeminizam.com nije samo website – to je svedočanstvo o moći povezivanja ljudi oko zajedničke vizije pravednijeg i održivog sveta.
Verujemo da svako može biti ekofeminista ili ekofeminiskinja – jer ko ne želi čist vazduh, zdravu hranu i pravedno društvo? Kroz naš rad nastavljamo da gradimo mostove između različitih zajednica, generacija i perspektiva, verujući da zajedno možemo stvoriti bolju budućnost za sve.
Pozivam vas da nam se pridružite na ovom putovanju. Posetite ecofeminizam.com i postanite deo rastuće zajednice ljudi koji veruju u moć povezanosti ekološke i društvene pravde.
