PANČEVO – Paljenje logorske vatre, snalaženje u prostoru pomoću busole, vezivanje čvorova, učenje Morzeove azbuke i raznih veština u prirodi – sve to rade izviđači, i mnogo više od toga.
Imali smo priliku da razgovaramo sa Lejlom Purkar, starešinom Odreda izviđača „Crne rode“ iz Pančeva. Ona nam je objasnila šta tačno izviđači rade i kakve sve ekološke aktivnosti organizuju za decu i mlade.
1. Možete li nam ukratko predstaviti Odred izviđača „Crne rode“ – koliko dugo postojite, koliko članova imate i koje su vaše osnovne aktivnosti?
Izviđači „Crne rode“ su prvobitno bili četa izviđača pri odredu izviđača „Nadel“ iz Starčeva, koja je radila u osnovnoj školi “Mika Antić” u Pančevu. Zatim smo u januaru 2019. godine osnovali samostalni odred koji se zove „Izviđači Crne rode Pančevo“. Odred je dobio naziv po zaštićenoj i retkoj vrsti ptica.
Danas okupljamo više od 50 članova, uzrasta od 5 do 18 godina, koje vode vodnici i instruktori sa iskustvom. Osnovne aktivnosti uključuju izviđačke sastanke, igre u prirodi, kampovanja, humanitarne akcije, takmičenja i, naravno, brojne ekološke radionice.
2. Šta znači biti izviđač danas – koje vrednosti, znanja i veštine se neguju u okviru odreda?
Biti izviđač danas znači biti odgovoran, radoznao i spreman da učiš kroz akciju. U našem odredu negujemo drugarstvo, ljubav prema prirodi, solidarnost, timski duh i patriotizam.
Deca i mladi kroz izviđaštvo razvijaju praktične veštine kao što su topografija – za niže uzraste topografski i putni znaci, orijentacija na karti i u prirodi, orijentacija pomoću sunca, mahovine, sazvežđa.
Kao pomoć u svemu tome, koristimo vojnu busolu. Dodatno, učimo stvari kao što su vezivanje čvorova, postavljanje šatora, paljenje vatre, ali i veštine komunikacije, liderstva i rešavanja problema. Posebno radimo na tome da se deca osamostale i da se ne boje nijedne situacije, kao i da nađu način kako da reše svaki problem.
3. Ekologija je važan deo izviđačke filozofije. Koje ekološke akcije i radionice realizujete sa decom i mladima?
Ekologija je osnova svega što radimo. Naš moto je da prirodu koristimo – ali je i čuvamo. Uz sve to, trudimo se da je ostavimo u boljem stanju nego što smo je zatekli. Organizujemo sadnju drveća i ukrasnog bilja, izradu hranilica za ptice, izlete sa temom očuvanja biodiverziteta, kao i radionice reciklaže.
Nedavno smo organizovali eko-akciju kod prostorija Streljane u Pančevu gde smo zajedno sa decom sadili lavandu, tuvje i jorgovane, ruže… Kroz sve te aktivnosti deca uče kako da prirodi nešto vrate, a ne samo da iz nje uzimaju.
4. Možete li opisati neku posebno značajnu ekološku akciju ili kamp koji ste realizovali poslednjih godina?
Naša, sad već slobodno mogu reći, tradicionalna ekološka akcija održava se na dan planete Zemlje 22. aprila. Prvi vikend oko tog datuma, svake godine organizujemo čišćenje našeg naselja, kada svi članovi odreda i razni prijatelji, zajedničkim snagama postanu jedno, kako bi mesto gde živimo bilo lepše i čistije.
Uz ovu, jedna od najlepših i najuspešnijih ekoloških akcija bila je „Tri eko baze“ – program koji je obuhvatao boravak u prirodi uz edukaciju, igru i konkretne zadatke. Takođe pamtimo i logorovanje u Čurugu, gde smo čistili obalu reke, kartirali biljne vrste i izrađivali kućice za ptice. Naši najmlađi članovi učestvovali su sa istim entuzijazmom kao i stariji, a zajednički rezultat bio je čist prostor i velika motivacija da nastavimo dalje.
5. Kako deca reaguju na ovakve akcije? Da li pokazuju da se kroz igru i timski rad razvija i ekološka svest?
Deca reaguju oduševljeno jer sve radimo kroz igru. Nema klasičnih „predavanja“ – već kroz zadatke, izazove i timske igre učimo zašto je važno da štitimo prirodu. Neki prvi put sade drvo, drugi prvi put vide glistu izbliza, ali svako dete odlazi kući sa novom pričom i osećajem da je uradilo nešto važno.
6. Koji su uzrasti najviše uključeni u vaše aktivnosti? Imate li posebne programe za osnovce, srednjoškolce, studente?
Naši programi su prilagođeni svim uzrastima. Imamo poletarce i pčelice (5–11 godina), mlađe i starije izviđače (12–18), kao i brđane – starije od 19 koji su uključeni kao instruktori, pomagači i prijatelji odreda. Svaka grupa ima svoj program i zadatke, ali često se svi okupljamo zajedno, tada učimo jedni od drugih.
7. Na koji način motivišete decu i mlade da se priključe izviđačima – i ostanu aktivni dugoročno?
Motivacija dolazi iz iskustva. Kada dete prespava u šatoru prvi put, kada sa timom pobedi u igri ili zasadi svoje prvo drvo, taj osećaj ostaje zauvek.
Naš zadatak je da im stalno nudimo nova znanja, izazove i prijateljstva. Mi ne tražimo savršene – već radoznale. I zato se deca vraćaju. Moje mišljenje je da su sva deca za izviđače i da su oni nešto najbolje za odrastanje jednog deteta.
U šali znam da kažem da ponekad samo znaju da budu problem pojedini roditelji koji se boje da im se dete ne isprlja, koji žive u nekom strahu i slično.
Da se razumemo, i sama sam roditelj i znam da je ponekad teško da ne brinemo, ali svakako deca treba da uče kroz igru i da istražuju, ne da se drže pod staklenim zvonom i verujem da i skreptični roditelji nakon nekog vremena i sami primete koliko pozitivno izviđači deluju na dete i da nije trebalo da brinu.
8. Šta vama lično znači biti deo izviđačkog pokreta? Možete li podeliti neki trenutak koji vas je posebno dirnuo ili motivisao da nastavite ovaj posao?
Često zna biti veoma teško. Vođenje izviđača radim isključivo srcem i volonterski. Sve to nije samo izdvajanje sat vremena kada su sastanci, nego je mnogo rada, truda, vremena i pripreme uloženo u sve to. Rad sa decom je predivan, ali i zahtevan.
Sa njima treba biti i učitelj i psiholog, i mama i tata i izviđač kako bi uspeo da ih zainteresuješ i dobiješ njihovu pažnju koja je u današnje doba pretežno preusmerena na telefone. Ja i moje kolege na razne načine pokušavamo da ih animiramo i zainteresujemo za bar neku od aktivnosti.
Iskrena da budem, često mi dođe da odustanem jer mnogo mog slobodnog vremena ode na izviđače, i onda prelomim. Bude mi žao da dignem ruke, jer se jako vežem za svu decu koja su tu, i nekako, sve su to moja deca – zaključila je Lejla i istakla da je ljubav najveći pokretač i motiv za sve u životu, kao i da uz ljubav i dobru edukaciju lepe stvari, druženje, briga o prirodi i ekologija idu ruku pod ruku.
Veći deo fotografija su vlasništvo Odreda izviđača Crne rode i ustupljene su nam za objavljivanje u ovom tekstu
