Pčelari će biti prvi poljoprivredni proizvođači u Srbiji koji će od 15. aprila moći elektronskim putem da podnose zahteve za subvencije i da ih ostvaruju, izjavio je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prilikom posete pčelarima iz Bačke Topole.
U zgradi Mesne zajednice Bačka Topola sastanku je prisustvovao i predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić, kao i pčelari ove opštine i poljoprivrednici iz drugih mesta iz Vojvodine.
Nedimović je rekao da ćemo imati novu platformu preko Uprave za agrarna plaćanja preko koje će za sve subvencije po košnici moći da se konkuriše elektronskim putem, ali da im se na isti način dostavi rešenje, kao i izvrši isplata. On je istakao da je ovo pilot-projekat za e-agrar, jer je ideja da od 1. januara iduće godine najveći deo subvencija bude isplaćen elektronskim putem.
Više neće biti čekanja, slanja i duge obrade zahteva, jer ćemo zahtev elektronski moći da obradimo za nekoliko minuta. Mislim da je potpuno prirodno da se ovaj model prvo odnosi na pčelare, jer su oni najorganizovaniji i najlakše ih je edukovati. Biće zadržan i stari model, ako neko želi poštom da šalje pisma, ja mu to ne mogu zabraniti, ali ovo je 21. vek i omogućićemo ljudima da na jedan potpuno drugačiji način ostvare svoje pravo i dobiju svojih 720 dinara po košnici, kazao je Branislav Nedimović.
On je rekao da je došao sa ciljem da ih obavesti da od 1. aprila kreće izrada pravilnika za registraciju pčelarskih poziva, posebnih poziva koji po potpuno drugačijim uslovima treba da se kreću srpskim drumovima da bi samim proizvođačima bila olakšana njihova aktivnost.
Prema njegovim rečima sve je više poljoprivrednih proizvođača koji se bave ovom vrstom poljoprivredne proizvodnje “i moramo otvarati nova tržišta za njih”.
Predstoje nam još dva velika posla ove godine, kada su pčelari u pitanju. Prvi je da rešimo nabavku subvencionisanog goriva za selidbu društava. Taj posao radimo u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije. S druge strane, gradimo fabriku meda u Rači Kragujevačkoj, što je prvi put da se poljoprivredni proizvođači udruže i naprave svoju fabriku, koja će biti gotova do jula, kazao je ministar poljoprivrede.
On je naglasio da im predstoji velika marketinška bitka kako se izboriti sa nelegalnim proizvođačima meda, ali i protiv trovanja pčela.
Nema boljeg mesta za najavu ove borbe, jer se svi sećamo prošle godine kada je veliki broj pčela otrovan baš u ovoj opštini, kazao je Nedimović.
Kada su u pitanju proizvođači falsifikovanog meda, Vlada RS je prošle godine napravila poseban tim i u saradnji sa Poreskom upravom, Upravom za zaštitu bilja, Upravom za veterinu, ističe Nedimović, već je nekoliko ljudi osuđeno zbog ovog problema.
Predsednik Udruženja pčelara Bačka Topola Mirko Spasojević kaže da je ministra sreo pre godinu i po dana, i od tada imaju odličnu saradnju.
Imali smo situaciju da je bila “spaljena zemlja” za nas, odnosno nije bilo nijedne pčele na stotine hektara, jer su sve otrovane. Mi smo dobili malu naknadu, čisto da se obnove rojevi, to je danas hiljadu društava. U istočnom delu opštine nijedne pčele nije bilo, ljudi su podizali kredite, jer nije šteta samo u pčelama, već i u izgubljenoj zaradi naredne dve godine, rekao je Spasojević.
Njihovo Udruženje broji 60 članova, od čega su 80 odsto registrovani pčelari.
Subvencije su nam dobre, jer treba da počnemo od toga da nismo imali ništa, 720 dinara za košnicu je lepa cena, voleli bi naravno da je nešto viša, ali kao što i ministar kaže toliki je budžet i ne može više od toga. To znači da na 10 košnica dobijamo 7.200 dinara, a na 100 košnica 72.000 dinara subvencija. Ako dobijemo i gorivo, i rešimo veliki problem registracije prikolica, koje koristimo nekoliko puta godišnje, a veliki je trošak, onda ćemo biti prezadovoljni, kaže Spasojević i dodaje da med treba jesti svaki dan, kao preventiva, a ne lek.
Spasojević poručuje kupcima da tegla po ceni od 300 dinara ne može biti valjana i da nije pravi med u pitanju, jer se cene kreću 500 dinara po tegli u Bačkoj Topoli, zbog ekonomskih prilika, a od 800 do 1.200 dinara u Novom Sadu.
Fabrika meda, smatra Spasojević, prekinuće lanac falsifikovanog meda, koji je najveći problem.
Džaba sve kada mi proizvedemo i onda moramo da idemo u minimalnu cenu, jer neko na pijaci prodaje za 300 dinara, ali ljudi moraju da znaju da taj med po toj ceni, ne može biti pravi, zaključio je Spasojević.
Tekst: M. Stakić
Foto: V. Fifa
Tekst je nastao u okviru projekta “Planovi za razvoj Bačke Topole“, koji se realizuje uz podršku Opštine Bačka Topola. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Centar za informisanje, obrazovanje i preduzetništvo “Oblak” iz Pančeva i redakcija portala “Lokalne vesti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Opštine Bačka Topola.
