Pandemija virusa korona već sedam meseci ostavlja velike posledice na poslovanje privrede, a prema mišljenju stručnjaka najugroženiji su preduzetnici i mikro firme iz skoro svih privrednih grana.
U Regionalnoj privrednoj komori Južnobanatskog upravnog okruga čije je sedište u Pančevu smatraju da se Srbija dobro snašla tokom krize.
Vlada Republike Srbije usvojila je program ekonomskih mera kako bi se pomoglo privredni da opstane. Marko Ćulibrk, direktor Regionalne privredne komore Južnobanatskog upravnog okruga kaže da se očekuje od Vladinog programa ekonomskih mera da trenutni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta i ogromne štete za građane, privredu, na kraju posledično i za same javne finansije.
Opšta ocena je da se u tome u potpunosti uspelo. To su ocene samih privrednika, finansijskih institucija pa i samog fiskalnog saveta. Mišljenje je da su mere bile pravovremene, efikasne i ekonomski racionalne. Veoma visoke ocene su date i od međunarodnih finansijskih institucija. Posle svih tih mera su usledile i nove, kao što je „Moja prva plata“, zatim mera pomoći preduzetnicima i privrednicima u oblasti hotelijerstva i ugostiteljstva, nabraja Ćulibrk.
Pomoć jeste bila blagovremena i mnogima od koristi, ali pojedine privredne grane, kao što su uslužne delatnosti, pretrpele su značajniju štetu. Prema podacima Regionalne privredne komore Južnobanatskog upravnog okruga, domaći privrednici imaju probleme sa naplatom, likvidnošću, održavanjem broja zaposlenih. U Komori kažu i da velike kompanije imaju lakši pristup sredstvima, ali strahuju od prekida aktivnosti banaka. Neizvesnost koliko bi kriza mogla da traje pogađa i jedne i druge.
Prema veličini, najugroženiji su preduzetnici i mikro firme. Većina firmi očekuje pad prodaje i profita do kraja godine. Jedan broj firmi je uspeo da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su se te firme brzo prilagodile novonastalim uslovima. Opšti nivo zaposlenosti i likvidnosti privrednih subjekata je očuvan, kaže Marko Ćulibrk, direktor Regionalne privredne komore Južnobanatskog upravnog okruga.
On dodaje da se posmatrajući strukturu privrede Južnabanatskog upravnog okruga može konstatovati da pandemija virusa korona nije imala velikog uticaja na poslovanje. Posmatrajući određene segmente, po pokazateljima za prvih sedam meseci 2020. godine, može se konstatovati da je industrijska proizvodnja očuvana u odnosu na isti period prethodne godine.
U istom periodu je došlo do porasta izvoza, ali i uvoza, u odnosu na pokazatelje iz prethodne godine, uz suficit u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni. Zarade su u prvih šest meseci veće u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj nezaposlenih smanjen prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje kada se posmatra avgust 2019. i 2020. godine, saznajemo u Privrednoj komori.
Tokom vanrednog stanja, na teritoriji Regionalne privredne komore Pančevo bilo je privremenih obustava proizvodnje koje su bile prouzrokovane otežanim snabdevanjem repromaterijalima iz inostranstva ili otežanim plasmanom na tržište zbog ograničenja u kretanju. Jedan broj privrednih subjekata je uvodio dodatne smene u proizvodnji zbog potreba tržišta, naročito proizvođači zaštitne opreme i zaštitnih sredstava i sredstava za dezinfekciju. U uslužnim delatnostima, neka preduzeća u oblasti putničkog transporta preorijentisala su se na prevoz radnika, ugostiteljski objekti na dostavu hrane, a neki smeštajni kapaciteti preuređeni su u poslovni prostor. Sa druge strane, sa problemima su se suočili privredni subjekti usmereni na ugostiteljski i turistički sektor.
U Pančevu nije bilo značajnijeg broja otpuštanja radnika
Pored svih navedenih objektivnih problema, u Privrednoj komori Pančevo, nemaju podataka o nekom značajnijem broju radnika koji su ostali bez posla zbog pandemije. Najveći broj privrednika na teritoriji Južnog Banata ušao je u program mera Vlade Republike Srbije što podrazumeva zabranu otpuštanja radnika kao osnov za korišćenje subvencije.
Marko Ćulibrk kaže da je Srbija kao i mnoge druge zemlje, pred vrlo ozbiljnim privredno-finansijskim izazovima.
Još je rano reći projekcije za naredni period, ali ako broj zaraženih bude rastao i ako bude potrebno uvoditi restrikcije u dužem periodu, to će značajno uticati na ekonomiju. U tom slučaju trebalo bi očekivati nove mere Vlade Republike Srbije. Veći broj privrednih društava se izjasnio da u sadašnjim uslovima pada prihoda ne mogu da izdrže isti nivo poreza, doprinosa i parafiskalnih nameta i da će to biti razlog zašto će morati da racionalizuju poslovanje u narednom periodu, zaključio je Ćulibrk.
Pandemija virusa korona virusa dovela je, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, do najvećeg pada privredne aktivnosti još od Velike depresije tridesetih godina 20. veka. Ipak, srpska privreda je prema novom socio-ekonomskom izveštaju UN u Srbiji, podržana paketom brzih fiskalnih podsticaja, pokazala kratkoročnu otpornost zahvaljujući kojoj je uspela da se oporavi od prvobitnog šoka i nije pretrpela tako nagli pad BDP-a, zaposlenosti i zarada kao druge slične zemlje u Evropi.
Srednja preduzeća su se, kako se navodi, pokazala kao najotpornija i najbrže su se prilagodila novonastaloj situaciji, dok su uslovi za korišćenje paketa podsticajnih mera bili prestrogi za mnoga manja preduzeća. Buduća fiskalna podrška trebalo bi da bude dostupna većem broju kompanija, ali i da ponudi i podsticaje za ekološki odgovorno poslovanje.
Rad portala sufinansiran je u 2020. godini iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
