Na svečanosti u Pančevu danas su uručeni ugovori za kupovinu 15 seoskih kuća sa okućnicom izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske sa prebivalištem na teritoriji ovog grada.
Kuće su kupljene u okviru Regionalnog stambenog programa u Republici Srbiji, potprojekat 9.
Sredstva za kupovinu ovih kuća obezbeđena su iz donatorskog Fonda Regionalnog stambenog programa, čiji je najveći donator Evropska unija. Vrednost donacije za svaku kuću pojedinačno je 11.000 evra.
Svečanom uručenju ugovora su prisustvovali Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije, Aleksandar Stevanović, gradonačelnik Pančeva, Enriko Visentin, programski menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ivana Jelić, pomoćnica šefa Odeljenja za trajna rešenja UNHCR-a u Srbiji, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru doo Beograd.
Život ne može da čeka i zato je važno da smo uprkos pandemiji novog korona virusa nastavili da punim intenzitetom sprovodimo ovaj program, istakao je komesar Vladimir Cucić dodajući da će posao biti nastavljen istim tempom.
Zahvaljujući ovom projektu do sada je širom Srbije useljeno više od 5 hiljada i 500 porodica. Podeljeno im je oko 1.500 stambenih jedinica, seoske i montažne kuće paketi građevinskog materijala.
Projekat predviđa da obezbedimo krov nad glavom za oko 7 hiljada i 600 porodica što bi trebalo biti završeno sledeće godine. Srbija je kroz svoj budžet obezbedila podršku za još 11 hiljada što znači da ćemo mi na ovaj način imati zbrinuto oko 18 hiljada porodica, napominje komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić.
Komesarijat za izbeglice i migracije u Pančevu, do sada, budžetskim i donatorskim sredstvima, trajno je stambeno zbrinuo 630 izbegličkih porodica koje su ovde došle devedesetih godina, tokom ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ.
U ovaj posao uključeno je 126 lokalnih samouprava a Pančevo je jedan od gradova gde je do sada najviše urađeno.
Aleksandar Stevanović, gradonačelnik Pančeva je podsetio da je ovaj grad bio jedna od prvih lokalnih samouprava koja je bilo jedno od 9 prihvatnih centara, kada je došlo do raseljavanja i nemilih događaja po raspadu bivše Jugoslavije.
Pančevo je i u tom prvom momentu bilo aktivno po pitanju pružanja pomoći izbeglim i raseljenim licima. Nastavili smo taj posao da radimo kao lokalna samouprava kao i naša država koja je prihvatila sve ljude i pomogla im na sve moguće načine. U prethodnim godinama 630 porodica je našlo svoj dom u našem gradu i postali su stanovnici Pančeva. Mi kao lokalna samouprava u saradnji s Komesarijatom za izbeglice i migracije i u saradnji s mnogobrojnim donatorima dali smo doprinos kako bi ljudi koji su doživeli tužne sudbine ovde našli svoj novi dom i ovde se osećali kao kod svoje kuće. Mi smo do sada obezbedili 32 seoske kuće, 25 domaćinstava i više od 290 stambenih jedinica odnosno dodelili ugovore i ti ljudi su postali stanovnici Pančeva. Veliki broj paketa građevinskog materijala je poslednjih godina podeljen kako bi ljudi mogli da grade svoje domove i dobiju krov nad glavom u našem gradu. Ovo nije kraj. Mi nastavljamo da radimo dalje. Ove godine planiramo useljenje u 9 stambenih jedinica u naseljenom mestu Glogonj i 40 stambenih jedinica na Strelištu. I to nije kraj. Započeli smo izgradnju još jednog objekta na Strelištu gde će još 36 porodica pronaći svoj krov nad glavom. Nadamo se da će to biti gotovo početkom iduće godine, rekao je gradonačelnik Pančeva Aleksandar Stevanović.
Milena Čiser izbegla je u Srbiju u akciji Oluja sa majkom i sestrom. Poslednjih godina živi u Omoljici. Sada je konačno dobila svoj krov nad glavom u naselju Topola.
Za mene je ovo ostvarenje životnog sna. Vrednost kuće je 9 i po hiljada evra. Dobićemo i građevinski materijal u vrednosti 1.500 evra za renoviranje. Očekujem da ću se useliti do kraja juna, kaže Milena Čiser.
Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a i Banke za razvoj Saveta Evrope, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.
