Na današnji dan, 12. januara 1937. godine umro je čuveni Đorđe Vajfert. Teško je pronaći termin kojim bi se na pravi način iskazao značaj njegovog delovanja na polju pivarstva, rudarstva, ekonomije.
Bio je guverner Narodne banke, osnivač i član mnogobrojnih organizacija i društava, kolekcionar, dobitnik velikog broja odlikovanja, učesnik u ratovima, mason.
Rodio se u Pančevu 15. jula 1850. godine. U rodnom mestu je odrastao i započeo školovanje a napušta ga 1873. godine, kada prelazi u Kneževinu Srbiju.
Bio je i veliki ktitor. U Pančevu je ostavio dve važne građevine: portalnu građevinu kapelskog tipa, na ulazu u rimokatoličko groblje i rimokatoličku crkvu Svete Ane, podignutu 1923. godine. Upravo će u njoj Vajfert proslaviti svoj veliki jubilej 50 godina rada i braka, sa suprugom Marijom. Takođe, u njoj su oni proslavili i jubilej 60 godina braka, „dijamantsku svadbu“ (1933).
Vajfert je prilikom proslave jubileja 1923. godine proglašen za počasnog građanina Pančeva i on je tada naglasio je da mu je od svih odlikovanja, ovo najmilije.
Pred posmrtnim ostacima Đorđa Vajferta, postavljenih ispred crkve Svete Ane u Pančevu, između ostalih, govorio je i tadašnji gradonačelnik Pančeva Isailović:
Nema ni jedne prosvetne, dobrotvorne i bilo kakve javne ustanove u Pančevu gde nije pok. Đorđe Vajfert svakom prilikom izdašno pomagao. On je sa posebnom pažnjom pratio sve događaje u svome rodnome gradu i izražavao vidno radost nad svakim napretkom. Nije propuštao ni jednu zgodnu priliku da dođe u svoje rodno mesto, i tada kada bi se pojavio u gradu, moglo se videti koliko je poštovanje i koliko ljubav uživao Đorđe Vajfert među svima građanima svog rodnog grada.
Izvor: „Politika“
Iako vrlo često napisani tekstovi i održani govori za ovakve prilike sadrže hvalospeve i preterivanja, to ne možemo reći za govor gradonačelnika Isailovića. Moje višegodišnje istraživanje Vajfertove ličnosti i njegovog delovanja potvrđuje tačnost ovog govora. Mogu samo da dodam da nije pomagao samo ustanovama, već i pojedincima.
Takođe, manje poznati deo Vajfertovog delovanja je njegova podrška i pomoć pojedinim sportskim klubovima, kao što su fudbalski i veslački klub u Pančevu.
Mnogo je doprineo ne samo tome da se istorija Pančeva „stvori“ već i da se zapiše i sačuva za nas i za buduće generacije. Upravo je on finansirao izlaženje knjige Feliksa Milekera „Istorija grada Pančeva“, 1925. godine, koja je i danas nezaobilazna stanica na putu svakog istraživača prošlosti Pančeva.
Danas u Pančevu postoji Trg Đorđa Vajferta, Muzej pivarstva „Đorđe Vajfert“, manifestacija „Dani Vajferta“, jedan mali bareljef s Vajfertovim likom u ulici Nikole Tesle (gradu poklonio „Rotari klub“). Međutim, smatram da mu se još uvek nismo dovoljno odužili. Voleo bih da i naš grad, Vajfertovo rodno mesto, krene primerom Bora gde je Vajfertu podignut spomenik. Takođe, smatram da bi bilo dobro da, osim trga, i jedna ulica u Pančevu ponese Vajfertovo ime, kao što je slučaj u Boru, Beogradu. Očekujemo da će i Vajfert dobiti, poput Mihajla Pupina, jedan lep mural u gradu.
Takođe, nadam se da će se inicijativa koja postoji da Ekonomsko-trgovinska škola „Paja Marganović“ u Pančevu ponese ime jednog od najznačajnijih Pančevaca i jednog od najznačajnijih ljudi u istoriji Srbije na polju ekonomije, uspešno završiti. Ovde moramo dodati da postoji protivljenje određenih ljudi ovoj inicijativi. Iako nisam do sada čuo niti jedan adekvatan razlog zašto se ova škola ne bi nazvala „Đorđe Vajfert“, mogu se čuti glasovi protivljenja ili „da treba potražiti neku drugu važnu ličnost za Pančevo“. Zašto bi zaobilazili planinu (Vajferta) da bi se našlo brdo? Vajfertova crkva nalazi se tačno preko puta ove škole a ni Vajfertova druga zadužbina i grob nisu daleko. I nisu samo to razlozi da se škola nazove baš po njemu, njih ima mnogo. Verujem da, kada bi pročitali i shvatili šta je sve Vajfert uradio, koliki je njegov značaj, oni koji se protive ovoj inicijativi bi promeniti svoje mišljenje.
Autor teksta: Nikola Koneski
