U mestima gde žive pripadnici rumunske nacionalne zajednice svakog 1. marta neguje se zanimljiv običaj – „Marcišor“.
I ove godine, u školi u Banatskom Novom Selu, zatim u Vladimirovcu, kao i u biblioteci u Deliblatu obeležen je na različite načine Marcišor.
U Vladimirovcu je održan tradicionalni „Festival narodnih običaja i Marcišora“ – simboličnog vesnika proleća, kojim se obeležava buđenje prirode nakon duge zime.
Učenici osnovne škole Žarko Zrenjanin iz Banatskog Novog Sela danas su obeležili Marcišor radionicom na kojoj su pravili „marcišor“, nakon što su obeležavanje ovog datuma obnovili prošle godine.
Marcišor je stari običaj starosedelaca Balkana (Tračani, Dačani…) koji potiče iz Starog Rima. Na našim prostorima i u Banatskom Novom Selu su ga obeležavali Rumuni, a poštovali svi stanovnici sela.
U ogranku kovinske biblioteke „Bogdan Petrović“ u Deliblatu danas je održana radionica u kojoj su učestvovala deca predškolskog uzrasta. U okviru radionice deca su upoznata sa tradicijom, simbolikom i načinom izrade marcišora.
Marcišor je mali broš, „vesnik“ proleća koje je darivan dragim osobama prvog dana meseca marta, po kom je i dobio ovakvo ime. Najčešće se poklanjaju devojčicama i ženama, koje bi ih nosile do dve nedelje blizu srca. Nakon tog perioda marcišor se okači o granu drveta kada procveta i ozeleni.
Takođe se verovalo da će oni koji ga nose okačenog na grudima jedan ili više dana, biti zaštićeni od bolesti, bogati i srećni. Zbog toga su majke plele marcišore od dveju isprepletenih niti – jedne crvene, druge bele boje, koje simbolizuju ljubav i čednost.
Marcišor simbolizuje drugarstvo, poštovanje, povezivanje, toleranciju i podseća na bogatu kulturnu baštinu Rumuna. Marcišor simbolizuje i preplitanje dobra i zla, zime i proleća.
Mărțișor je deminutiv reči marț na rumunskom, što bi značilo „mali mart“. Sličan običaj postoji i kod Srba i naziva se martenica, ali da li su i kako su ova dva praznika u vezi je i dalje predmet rasprave između etnologa.
Marcišor je običaj koji neguje rumunski narod. Prenosi se sa kolena na koleno.
