Planinsko selo Rudno na obroncima Golije bilo je domaćin trećeg Sajma seoskog turizma, na kome se 25. jula okupilo oko stotinu predstavnika lokalnih samouprava i vlasnika etno objekata iz cele zemlje.
Sajam je bio prilika da turističke organizacije promovišu potencijale svojih krajeva, ali i da domaćini ukažu šta je neophodno za dalji razvoj seoskog turizma.
U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju.
Poljoprivredna savetodavna služba Instituta Tamiš iz Pančeva učestvovala je po prvi put na ovoj manifestaciji. U Rudnu su bili Nikola Škrbić, Aleksandar Varga, direktorka Zorica Repac i Bogdan Garalejić (Institut Tamiš) i Zoran Grba, član gradskog veća za poljoprivredu Grada Pančeva.
Kako saznajemo u Institutu Tamiš, na Sajmu seoskog turizma predstavljeni su proizvodi štrudla sa makom i rogačem UŽ „Dolovke“ iz Dolova, čiga testo UŽ „Bulka“ iz Debeljače, Lalić Ivan „Ferdinska vina“ Kaberne, Rajnski rizling, Hamburg, rakija šljivovica i Slovački kulen od PG Heđi Ondrej iz Padine, zatim „Vinarija Filipovski“ iz Jabuke sa tri vrste vina od kojih je bermet ostavio nezaboravan ukus zadovoljstva kod svih koji su probali, PG Đurica Dušan iz Kovačice, pčelar sa proizvodima „Med sa lešnikom“ i svi proizvodi od meda i kozmetički sa medom. Turistističke organizacije Kovačice i Grada Pančeva obogatile su nastup na Sajmu sa propagandnim štampanim materijalima i suvenirima.
Na tradicionalnom sajmu turizma dodeljene su nagrade za najlepše uređeni štand, najukusnije vrste jela, počev od predjela, pa do drugih gastronomski proizvoda od mesa, povrća, zatim pita i sitnih kolača.
U izboru za najbolje jelo PSS Institut Tamiš zauzeo je 3. mesto i osvojio bronzanu medalju za štrudlu sa makom koju su umesile članice UŽ „Dolovke“ iz Dolova.
Inače, na Sajmu seoskog turizma u Rudnu od vlasnika etno objekata saznali smo da u eri interneta nije teško doći do gostiju. Dragan Milošević, vlasnik seoskog turističkog domaćinstva na Rudnu kaže da im znače podsticaji koji dobijaju od lokalne samouprave, ali bi im stabilnije snabdevanje strujom i sređivanje puta do Studenice značilo i više.
Mislim da bi tada bila zaokružena priča da bude negde između ta dva srednjovekovna manastira, Studenice i manastira Gradac, da ljudi koji dolaze u manastire budu i naši gosti, smatra Dragan Milošević.
Uz kvalitetniju infrastrukturu, ali i bolju komunalnu uređenost, dostupnost interneta i raznovrsnije zabavne sadržaje sela bi bila privlačnija turistima. Srbiji bi, kažu stručnjaci, značila i iskustva država u kojima se građani uspešno bave seoskim turizmom.
Slovenija onim gazdinstvima koja prodaju svoje proizvode na kućnom pragu kao turistički proizvod, ne naplaćuju nijedan jedini dinar PDV-a. A kada je u pitanju kupovina sa strane, onda podižu taj PDV i na kraju ako kupuju iz druge države, onda ide to mnogo značajnije, kaže prof. Drago Cvijanović, sa Fakulteta za turizam i hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji.
Država će, posle tri godine, ponovo davati do 65 odsto novca za investicije u seoska domaćinstva koja se bave turizmom. Za to je namenila 110 miliona dinara, a konkurs se očekuje do kraja avgusta.
Ulazimo ove godine u akreditaciju mere M7 u IPARD-u, koja se bavi ruralnim turizmom, tako da se nadamo da ćemo ove godine tu meru akreditovati i u idućoj godini raspisati javne pozive, najavio je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede.
Ove godine oko 400 građana koji su koristili vaučere za odmor u Srbiji, odabralo je da se odmori u jednom od 48 seoskih domaćinstava koja učestvuju u programu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Tekst je nastao u okviru projekta „Planovi za razvoj Pančeva“ koji je realizovan uz podršku Grada Pančeva. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Centar za informisanje, obrazovanje i preduzetništvo „Oblak“ i redakcija portala “Lokalne vesti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Pančeva.
