Pandemija virusa korona uticala je na privredni ambijent u celoj zemlji, pa tako i u Pančevu, a posledice toga trpe i radnici. Milanko Bodiroga, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata grada Pančeva u razgovoru za naš portal govorio je o položaju radnika na teritoriji ovog grada, kao i na koji način misli da bi lokalna samouprava i država trebalo da pomognu oporavku privrede i očuvanju radnih mesta.
Pandemija virusa korona odrazila se na privrednu aktivnost i na svetskom i na lokalnom nivou. Šta ste vi u sindikatu uočili kao problem u privrendom sektoru u gradu Pančevu, a da je posledica virusa?
Posledice pandemije koje se odnose na ekonomsku situaciju u Pančevu, ne razlikuju se u odnosu na ostale grade u Srbiji. I kretanja na tržištu rada su manje-više identična kao i u drugim delovima zemlje. Evidentno je da su od marta do juna, najveći udar podnele delatnosti kojima je bio zabranjen rad, a samim tim i zaposleni u tim delatnostima. Pošto se radi o sektoru gde ne postoji sindikalno organizovanje, možemo zaključiti samo na bazi pretpostavki da je određen broj zaposlenih na određeno vreme u ovom periodu ostao bez posla.
Koje su privredne grane najugroženije?
Sektori koji su u gore navedenom periodu najznačajnije bili pogođeni svakako su ugostiteljstvo, turizam, prevoz putnika, zanatske delatnosti (frizeri, kozmetičari, krojači, obućari…).
Koliko se poštuju radna prava tokom pandemije virusa korona, da li se zarade isplaćuju, da li radnici imaju pravo na bolovanje u punom iznosu ukoliko se zaraze? Kakva su vaša saznanja?
Što se tiče redovnosti zarada u firmama gde imamo članstvo, možemo reći da je stanje redovno i da poslodavci poštuju zakon. Sporadični su slučajevi gde zarade kasne po nekoliko dana, ali se taj problem rešava u razumnom roku.
Na šta su vam se najviše žalili i zbog čega su vam se najčešće obraćali vaši članovi i članice?
Između ostalog problem sa kojim se kao sindikat suočavamo vezan je za usklađivanje zarada nakon ustanovljene minimalne cene radnog časa za 2020. godinu. Očigledno da jedan broj poslodavaca nije raspoložen da uveća zarade zaposlenima na osnovu rasta minimalne cene rada koja je inače u većini slučajeva osnovica za obračun istih, tako da smo prinuđeni da reagujemo kako bi zaposleni ostvarili svoje pravo.
Kriza izazvana pandemijom dovela je do otpuštanja radnika širom sveta. Imate li podatke koliko je ljudi u Pančevu ostalo bez posla?
S obzirom na to da je pandemija prisutna šest meseci i da je njen intezitet uslovljavao uvođenje različitih mera Vlade Republike Srbije, nemoguće je u ovom trenutku odrediti broj ljudi koji su ostali bez posla. Pogotovo što je taj broj vezan za radnike koji nisu naši članovi. Ono što možemo sa sigurnošću tvrditi je da su u najvećoj meri pogođeni radnici koji su bili u radnom odnosu na određeno vreme i taj procenat ljudi kojima ugovori nisu obnovljeni se kreće od 15 do 30 odsto.
Kako ocenjujete pomoć države i grada privrednicima tokom korona krize?
U svakom slučaju u ovako teška vremena svaka pomoć je dobrodošla. Naročito privrednom sektoru koji je najviše bio pogođen posledicama pandemije. Smatramo da se paket pomoći koji je usvojila Vlada Srbije može dopuniti pojedinim merama koje je Socio-ekonomski savet grada Pančeva kao predlog uputio državnim organima u julu.
Ove godine osnovan je Socijalno-ekonomskog saveta grada Pančeva, čiji ste vi predsednik. Da li je bilo nekih aktivnosti Saveta i koje biste istakli?
U ovoj godini Socijalno-ekonomski savet Pančeva je održao dve sednice na kojima smo stavili akcenat na probleme privrede i privatnog sektora u doba pandemije. Konkretne predloge za rešavanje istih prosledili smo pokrajinskom Savezu samostalnih sindikata. Bili smo prinuđeni da zbog parlamentarnih izbora, napravimo pauzu u radu do konstituisanja gradske vlasti. Pošto je ovih dana ista konstituisana, očekujemo da ćemo do kraja ovog meseca imati sednicu na kojoj ćemo definisati plan aktivnosti za predstojeći period.
Kakvu jesen prognozirate i koje su mere neophodne da bi se sitaucija u privredi stabilizovala, s obzirom da ćemo očigledno još neko vreme živeti sa virusom korona?
Očigledno je da nam predstoji težak period u borbi sa virusom, koji pored ekonomskog, socijalnog urušava i zdravstveni sistem. Strah od gubitka posla koji je do juče bio primaran to više nije. Ljudi se plaše za svoj i živote svojih najbližih. U takvoj atmosferi treba živeti i raditi, a to nije lako. Što se tiče socijalno – ekonomskog aspekta, smatram da država mora doneti strategiju koja će u punom kapacitetu biti usmerena na pružanje finansijske pomoći kako privrednom sektoru, tako i socijalno najugroženijim građanima Srbije.
Rad portala sufinansiran je u 2020. godini iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
