Katarina Mandić iz Pančeva pre osam godina je odlučila da svoj hobi pretvori u preduzetnički poduhvat, a da nije u toj odluci pogrešila govore podaci da njeni ručno tkani suveniri, delovi nošnje i drugi unikatni proizvodi širom sveta pronose ime našeg grada i naše zemlje.
Puno uči o tkaninama koje su postojale na našim prostorima i vrlo često, na osnovu skica, restaurira neke od tkanina, šara, delova narodne nošnje…
Za svoj rad više puta je nagrađivana, a poslednja nagrada stigla je 23. novembra kada je na tradicionalnoj žiriranoj izložbi najlepših rukotvorina Srbije „100 žena – 100 minijatura“ u Narodnoj skupštini u Beogradu osvojila prvu nagradu u kategoriji tkanje.
Krajem 2017. godine dobila je priznanje „Vitez umetnosti“ koji dodeljuje Kraljevski red vitezova, pod pokroviteljstvom Kneginje Linde i njenih sinova Kraljevića Mihajla i Đorđa.
Na priznanju između ostalog piše „moja borba i strpljenje jednako je viteškoj borbi“, u čemu Katarina Mandić vidi veliku simboliku, jer svih ovih godina ona je svoj hobi, a sada svoj zanat upravo tako i doživljava.
Kraljevski red vitezova je u aprilu 2017. godine organizovao Vitez fest na Kalemegdanu u Beogradu, a ja sam bila jedna od učesnica. Nisam znala da će nam nekoliko meseci kasnije uručiti i ova kraljevska priznanja. Prijatno sam iznenađena i želim da kažem da je isto takve priznanje uručeno i Jasni Vujičić, iz Udruženja „Panonke“ iz Pančeva s kojima odlično sarađujem. Vitez fest je bilo čarobno i potpuno drugačije iskustvo. Zaista sam imala osećaj da smo se vratili u 15. vek. U okvire nje demonstrirala sam ručno tkanje. Deca koja su to pratila, bila su veoma zainteresovana da probaju da tkaju i da ponesu deo proizvoda kući. Sve to ostalo mi je u lepoj uspomeni, a ova plaketa će me večito podsećati na to iskustvo, kazala je Mandić.
Sredstva za nabavku konca i drugih materijala koji su joj potrebni za rad, Katarina Mandić pronalazi na raznim konkursima za podršku starim zanatima.
Krajem 2017. godine potpisala je Ugovor s Vladom Vojvodine, jer su joj na konkursu za podršku starim zanatima odobrena sredstva za kupovinu opreme.
Od tog novca kupila sam dva razboja koja su drugačija od ovih koje sam imala do sada. Olakšaće mi jednu fazu u tkanju, i biću produktivnija i moći ću da uradim više metara nečega. Ti novi, veći razboji su pogodni za serijsku proizvodnju, za na primer deset pojasa. Na razbojima na kojima sam do sada radila mogla sam istovremeno da radim dva pojasa, a sa novim mogu deset, zadovoljno objašnjava ova mlada Pančevka.
Interesantno je da njen današnji zanat nema nikakve veze s obrazovanjem ili poslovima koje je ranije radila. Godinama je radila u vojsci i Ministarstvu odbrane, zatim kao knjigovođa dok jednog dana nije odlučila da da otkaz i da se potpuno posveti svom dugogodišnjem hobiju – tkanju.
Motiv da učim ručno tkanje je bila ljubav prema folkloru i narodnoj nošnji, pošto sam bila igrač folklora više od 30 godina. Tkanje mi je dugo bio hobi i mogućnost za ostvarivanje dodatnog prihoda. U jednom trenutku želela sam da mi to bude osnovni posao, dala sam otkaz u firmi u kojoj sam radila kao knjigovođa, dobila subvenciju Grada Pančeva za samozapošljavanje i započela svoju delatnost. Subvencija mi je omogućila da budem sigurna i spokojna tih godinu dana u smislu izmirivanja svojih obaveza prema Gradu i dala mogućnost da razvijam svoj proizvodni asortiman i tržište, priseća se naša sagovornica.
Podrška Grada, Pokrajine i Republike na raznim konkursima za očuvanje starih zanata joj, kako kaže, mnogo znače. Redovno konkuriše i dosta subvencija je dobila tokom svih godina poslovanja, a kvalitet suvenira i tkanica su našli put do kupaca.
Ona ručno tka delove narodne nošnje, proizvode suvenirskog tipa, unikatne odevne predmete.
Tkani delovi narodne nošnje rekonstruišu se na osnovu originalnih uzoraka i glavni i najpouzdaniji kupci ove vrste proizvoda su mnoga kulturno-umetnička društva u zemlji i inostranstvu. Proizvodi suvenirskog tipa namenjeni su turističkim organizacijama, etno selima, etno restoranima a mogu da budu i poslovni poklon preduzeća. Suveniri imaju estetsko obeležje izraženo narodnom umetnošću, svojim izgledom čuvaju tradicionalnu šaru.
Glavni kupci nošnje su Kulturno-umetnička društva u zemlji i inostranstvu. U inostranstvu je značaj folklora veoma veliki i najposećenije manifestacije u inostranstvu su upravo one koje imaju veze s folklorom, tako da imam dosta kupaca u dijaspori, kaže Mandić.
Kroz njen rad izdvojila se i serija izrade suvenira s tradicionalnim elementima odnosno s elementima iz narodne nošnje, i njeni suveniri su zastupljeni u Austrajili, Americi, Evropi…
Našoj sagovornici je posebno značajna saradnja sa vojno-obaveštajnom agencijom, odnosno s Vojskom Srbije, jer zahvaljujući tome što je radila u vojsci, već nekoliko godina unazad snabdeva suvenirima vojne atašee. Zahvaljujući istančanim ukusima supruga vojnih atašea, srpski tradicionalni suveniri koje je ručno istkala Katarina Mandić dospeli su u Izrael, Mađarsku, Brazil.
Suveniri su mi praktično obišli ceo svet – od Amerike, preko Londona, Bugarske, Izraela. Zato mi je ta saradnja s VBA i vojskom veoma značajna, jer se moji suveniri nalaze u najvišim državnim krugovima, kaže naša sagovornica.
S obzirom da se bavi specifičnim zanatom, na osnovu ličnog iskustva, kroz sve ove godine rada, Katarina kaže da ima veliku podršku države.
Konkurišem, pratim sve projekte i konkurse, pokrajinske i republičke, vezano za podršku starim zanatima i ne mogu da budem nezadovoljna. Svuda gde sam se prijavljivala, te projekte sam i dobila i to mi je dosta olakšalo poslovanje u smislu da jedne godine dobijem novac za materijal, sledeće za opremu. Eto i ova godina je bila vrlo uspešna jer ću moći da nabavim dva nova razboja za tkanje koje inače ne bih mogla da priuštim, završava svoju priču Katarina Mandić.
Zahvaljujući ljubavi Katarine Mandić prema tkanju za Pančevo se posredstvom njenih suvenira i tkanih proizvoda zna širom sveta.
Comment here