KulturaNaslovna

Objavljena prva Antologija češkog aforizma na srpskom jeziku

Pod naslovom „Knedla u grlu“ objavljena je Antologija češkog aforizma na srpskom jeziku koju je priredio i preveo satiričar iz Pančeva Aleksandar Čotrić.

Reč o prvom takvom delu na našem jeziku koje će omogućiti čitaocima u Srbiji i regionu da se upoznaju sa duhovitim i britkim mislima najboljih i najpoznatijih čeških pisaca, među kojima su Franc Kafka („Kad je čovek sam uvek je u lošem društvu.“); Milan Kundera („Policijski dosije – naša jedina nada u besmrtnost.“); Bohumil Hrabal („Politika je prostor mogućeg, umetnost je prostor nemogućeg.“); Jaroslav Hašek („U ludnici svi mogu da kažu bilo šta što im padne na pamet, kao u parlamentu.“); Jozef Škvorecki („Društvena svest je moda koja se menja svake godine.“); Karel Čapek («Humor je najdemokratskiji oblik ljudskog života»); Gabrijel Laub („Satira ima pravo preterivanja, ali odavno nema potrebe da koristi to pravo.“), František Vimazal („Česi su veliki u malim stvarima.“).

Interesantno je da je jedan od zastupljenih aforističara u Antologiji „Knedla u grlu“ Oto František Babler rođen 1901. godine u Zenici, koji je gimnaziju završio u Sarajevu na srpskom jeziku, da bi se 1915. godine preselio u češki grad Olomouc, gde je postao univerzitetski profesor. Jedan od njegovih aforizama u Antologiji, koji govori o njegovom poznavanju srpske književnosti, glasi: „Romul je imao Rema, Kastor Poluksa, Pontije Pilata, Petar Pavla, Kozma Damjana, Ami Amila, Don Kihot Sanča Pansu, Buvar Pekiša, pop Ćira popa Spiru, Pat Patašona, Verih Voskoveca – a vi mislite da li ste dovoljni sami sebi!“

U ovom reprezentantivnom izboru, čiji je izdavač „Srpska reč“ iz Beograda, na više od tri stotine strana, nalazi se više od dve i po hiljada aforizama, devedeset dvoje čeških autora kratke forme, počev od Jana Komenskog koji je živeo i stvarao krajem 16. i početkom 17. veka, do najmlađe Radke Denemarkove, rođene 1968. godine.

Knjigu je likovno opremio poznati karikaturista i ilustrator Tošo Borković, a recenzent dela je Vitomir Teofilović koji je, osim analize češke aforistike, napisao i istorijski pregled srpsko-čeških kulturnih i duhovnih veza, u kojem ističe da „Srbi i Česi od pametiveka imaju srodne kulturne korene“ i da „Srbi, iako se ne graničimo, poimaju Čehe kao veoma blizak narod, bliži i od nekih suseda“.

Autori kraćih osvrta na češki aforizam u knjizi su dr Slobodan Simić, Jelena M. Ćirić, Martin Prebuđila i Bojan Bogdanović.

U planu je da jedna od prvih promocija ove Antologije bude održana u Pančevu, a zatim i u Beloj Crkvi, u kojoj žive pripadnici češke nacionalne manjine.